Opština Kučevo se nalazi u Braničevskom okrugu i rasprostire se na 721 km². Pored Kučeva kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Blagojev Kamen, Brodica, Bukovska, Velika Bresnica, Voluja, Vuković, Duboka, Zelenik, Kaona, Kučajna, Lješnica, Mala Bresnica, Mišljenovac, Mustapić, Neresnica, Rabrovo, Ravnište, Radenka, Rakova Bara, Sena, Srpce, Turija, Ceremošnja, Cerovica i Ševica. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Kučevu je živelo 15.516 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično  pismo ( član 5. Statuta ). U opštinskoj upravi upis u matične knjige i izdavanje izvoda iz matičnih knjiga je na srpskom jeziku.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Savet za međunacionalne odnose (član 93., 94., 95., 96. i 97. Statuta), dok Zaštitnik građana nije predviđen Statutom opštine.  Savet za međunacionalne odnose nije osnovan.

Nastava u osnovnim i srednjim školama na teritoriji opštine Kučevo obavlja se na srpskom jeziku i celokupna administriranja su na srpskom jeziku.

Општина Голубац се налази у Браничевском округу и распростире се на 368 км². Поред Голубца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Барич, Бикиње, Браничево, Брњица, Винци, Војилово, Двориште, Добра, Доња Крушевица, Душманић, Житковица, Клење, Кривача, Кудреш, Малешево, Миљевић, Мрчковац, Поникве, Радошевац, Сладинац, Снеготин, Усије и Шувајић. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Голубцу је живело 8.331 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо (члан 5. Статута).

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Заштитника грађана ( члан 110., 111., 112., 113., 114., 115., 116. и 117. Статута ) док Савет за међунационалне односе није предвиђен Статутом општине. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

У Голубцу постоји предшколска установа и три основне школе и у њима се настава одвија на српском језику.

Општина Димитровград се налази у Пиротском округу и распростире се на 483 км². Поред Димитровграда као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Баљев Дол, Бањски Дол, Барје, Бачево, Белеш, Било, Браћевци, Бребевница, Верзар, Височки Одоровци, Влковија, Врапча, Гојин Дол, Горња Невља, Горњи Криводол, Градиње, Грапа, Гуленовци, Доња Невља, Доњи Криводол, Драговита, Жељуша, Изатовци, Искровци, Каменица, Куса Врана, Лукавица, Мазгош, Мојинци, Паскашија, Петачинци, Петрлаш, Планиница, Поганово, Прача, Протопопинци, Радејна, Сенокос, Скрвеница, Сливница, Смиловци и Трнски Одоровци. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Димитровграду је живело 10.118 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо и бугарски језик и ћирилично писмо (члан 5. Статута). У општинској управи упис личног имена у матичне књиге врши се на српском језику и писму, а изводи се не издају на језику и писму националних мањина. Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи су двојезични.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савет за међунационалне односе ( члан 111. Статута ) док Заштитник грађана није предвиђен Статутом општине. Савет за међунационалне односе основан је Одлуком Скупшрине општине 08. маја 2009. године., док институција локалног омбудсмана није успостављена.

У Димитровграду у предшколској установи, једној основној школи и једној средњој школи изучава се бугарски језик.

Grad Zrenjanin se nalazi u Srednje-banatskom okrugu i rasprostire se na 1324 km². Pored Zrenjanina kao gradskog centra ova površina obuhvata i naselja: Aradac, Banatski Despotovac, Belo Blato, Botoš, Elemir, Ečka, Jankov Most, Klek, Knićanin, Lazarevo, Lukino Selo, Lukićevo, Melenci, Mihajlovo, Orlovat, Perlez, Stajićevo, Taraš, Tomaševac, Farkaždin i Čenta. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Zrenjaninu je živelo 123.362 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Grada u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo kao i mađarski, rumunski i slovački jeziki i njihova pisma (član 5. Statuta). U gradskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na jezicima nacionalnih manjina, a svi izvodi se izdaju i na jezicima nacionalnih manjina.

Statutom grada uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 107. Statuta) i Zaštitnik građana (član 105. i 106. Statuta). Savet za međunacionalne odnose obrazovan je Odlukom Skupštine opštine 24. februara 2005 godine. Odluka o ombudsmanu (Zaštitniku građana) Grada Zrenjanina usvojena je na sednici Skupštine opštine 26. avgusta 2003. godine. Vladimir Arsić izabran je za ombudsmana – Zaštitnika građana na sednici održanoj 02. aprila 2004. godine., za teritoriju opštine Zrenjanin, na period od šest godina.

U Zrenjaninu postoji jedna predškolska ustanova, sedam osnovnih i šest srednjih škola u kojima se ostvaruje nastava na jezicima nacionalnih manjina. U tri osnovne škole nastava se organizuje i na mađarskom jeziku, u dve osnovne škole nastava se organizuje i na slovačkom jeziku i u dve osnovne škole nastava se organizuje i na rumunskom jeziku, a celokupna administriranja u tim školama su dvojezična.

Opština Žitište se nalazi u Srednje-banatskom okrugu i rasprostire se na 525 km². Pored Žitišta kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Banatski Dvor, Banatsko Višnjićevo, Banatsko Karađorđevo, Međa, Novi Itebej, Ravni Topolovac, Srpski Itebej, Torak, Torda, Hetin i Čestereg. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Žitištu je živelo 16.841 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, mađarski i rumunski jezik i njihovo pismo (član 5. Statuta). Nazivi naseljenih mesta, ulica, javnih ustanova i topografski nazivi su višejezični. U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na jezicima nacionalnih manjina.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 115. Statuta) i Zaštitnika građana (član 107., 108., 109., 110., 111., 112., 113. i 115. Statuta).  Savet za međunacionalne odnose ustanovljen je Odlukom Skupštine opštine 25. februara 2005. godine. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljen.

U Žitištu postoji predškolska ustanova i tri osnovne škole. U predškolskoj ustanovi-odeljenja u Tordi i Novom Itebeju programi se organizuju i izvode na mađarskom jeziku a u Srpskom Itebeju, Banatskom Dvoru, Toraku i Hetinu dvojezično na srpskom i mađarskom jeziku. U dve osnovne škole nastava se izvodi i na mađarskom jeziku a u jednoj osnovnoj školi nastava se izvodi i na mađarskom i na rumunskom jeziku. Celokupna administriranja u školama su dvojezična.