Општина Бујановац се налази у Пчињском округу и распростире се на 461 км². Поред Бујановца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Бараљевац, Биљача, Богдановац, Божињевац, Боровац, Братоселце, Брезница, Брњаре, Буштрање, Велики Трновац, Воганце, Врбан, Горње Ново Село, Грамада, Добросин, Доње Ново Село, Дрежница, Ђорђевац, Жбевац, Жужељица, Зарбинце, Јабланица, Јастребац, Карадник, Кленике, Клиновац, Кончуљ, Кошарно, Кршевица, Куштица, Левосоје, Летовица, Лопардинце, Лукарце, Лучане, Љиљанце, Мали Трновац, Муховац, Неговац, Несалце, Осларе, Претина, Прибовце, Равно Бучје, Раковац, Русце, Самољица, Света Петка, Себрат, Сејаце, Спанчевац, Српска Кућа, Старац, Сухарно, Трејак, Турија, Узово и Чар. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Бујановцу је живело 18.067 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА*

(Попис 2011. година)

*податак о броју грађана албанске националности је само на основу пописаног становништва, јер се Албанци нису одазвали Попису становништва 2011. године, а према резултатима пописа у 2002. години, било је 23.681 Албанаца или 54,69% од укупног броја становника

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо и албански језик и његово писмо  (члан 5. Статута). У општинској управи постоје услови за  упис личног имена у матичне књиге на језику и писму националних мањина, а сви изводи се издају и на језицима националних мањина. Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи делимично су двојезични.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Заштитника грађана. (члан 94., 95. и 96. Статута) док Савет за међунационалне односе није предвиђен Статутом општине. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

У Бујановцу постоји шест основних и једна средња школа у којима се изводи настава и на албанском језику и целокупно администрирање у тим школама је двојезично.

Opština Sjenica se nalazi u Zlatiborskom okrugu i rasprostire se na 1059 km². Pored Surdulice kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Aliveroviće, Bagačiće, Bare, Bačija, Bioc, Blato, Boguti, Božov Potok, Boljare, Borišiće, Boroviće, Breza, Brnjica, Buđevo, Vapa, Veskoviće, Visočka, Višnjeva, Višnjice, Vrapci, Vrbnica, Vrsjenice, Goluban, Gornje Lopiže, Goševo, Grabovica, Gradac, Grgaje, Doliće, Donje Goračiće, Donje Lopiže, Dragojloviće, Draževiće, Družiniće, Dubnica, Duga Poljana, Dujke, Dunišiće, Žabren, Žitniće, Zabrđe, Zaječiće, Zahumsko, Jevik, Jezero, Kalipolje, Kamešnica, Kanjevina, Karajukića Bunari, Kijevci, Kladnica, Kneževac, Koznik, Kokošiće, Krajinoviće, Krivaja, Krnja Jela, Krstac, Krće, Lijeva Reka, Ljutaje, Mašoviće, Medare, Međugor, Milići, Papiće, Petrovo Polje, Plana, Poda, Ponorac, Pralja, Raždaginja, Rasno, Raspoganče, Rastenoviće, Raškoviće, Skradnik, Strajiniće, Stup, Sugubine, Sušica, Trešnjevica, Trijebine, Tuzinje, Tutiće, Uvac, Ugao, Ursule, Ušak, Fijulj, Caričina, Cetanoviće, Crvsko, Crčevo, Čedovo, Čipalje, Čitluk, Šare, Štavalj i Šušure. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Sjenici je živelo 26.392 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je bosanski i srpski jezik i latinično i ćirilično  pismo ( član 5. Statuta ).

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 130., 131., 132., 133., 134., 135. i 136. Statuta) i Zaštitnika građana (član 122., 123., 124., 125., 126., 127., 128. i 129. Statuta), međutim Savet za međunacionalne odnose nije osnovan kao ni institucija lokalnog ombudsmana.

Opština Sjenica nije dostavila odgovor na UPITNIK.

Opština Sečanj se nalazi u Srednje-banatskom okrugu i rasprostire se na 523 km². Pored Sečnja kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Banatska Dubica, Boka, Busenje, Jarkovac, Jaša Tomić, Konak, Krajišnik, Neuzina, Sutjeska i Šurjan. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Sečnju je živelo 13.267 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, mađarski i rumunski jezik i njihova pisma (član 5. Statuta). Nazivi naseljenih mesta, ulica, javnih ustanova i topografski nazivi su ispisani na jezicima nacionalnih manjina. U opštinskoj  upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalnih manjina, a svi izvodi se izdaju na jeziku i pismu nacionalnih manjina.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 118. Statuta) i Zaštitnik građana (član 110., 111., 112., 113., 114., 115., 116., I 117. Statuta). Prvi Savet za međunacionalne odnose obrazovan je Odlukom Skupštine opštine 07. marta 2005 godine. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljena.

U Sečnju od osam osnovnih škola u dve osnovne škole nastava se odvija i na mađarskom jeziku ( Neuzdin ) i na rumunskom jeziku ( Sutjeska ). U navedenim školama celokupna administriranja u su dvojezična.

Opština Priboj se nalazi u Zlatiborskom okrugu i rasprostire se na 552 km². Pored Priboja kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Banja, Batkovići, Brezna, Bučje, Dobrilovići, Živinice, Zabrđe, Zabrnjica, Zagradina, Zaostro, Jelača, Kalafati, Kaluđerovići, Kasidoli, Kratovo, Krnjača, Kukurovići, Mažići, Miliješ, Plašće, Požegrmac, Pribojska Goleša, Pribojske Čelice, Rača, Ritošići, Sjeverin, Sočice, Strmac, Hercegovačka Goleša, Crnugovići, Crnuzi i Čitluk. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Priboju je živelo 27.133 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično  pismo ( član 5. Statuta ).

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 130. Statuta) i Zaštitnika građana (član 128. i 129. Statuta). Prvi Savet za međunacionalne odnose osnovan je odlukom Skupštine opštine 27. oktobra 2008. godine. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljena.

U Priboju u osnovnim i srednjim školama nije organizovana nastava na jezicima nacionalnih manjina niti se predaje predmet „ Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture“.

Opština Novi Kneževac se nalazi u Severno-banatskom okrugu i rasprostire se na 305 km². Pored Novog Kneževca kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Banatsko Aranđelovo, Đala, Majdan, Podlokanj, Rabe, Siget, Srpski Krstur i Filić. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Novom Kneževcu je živelo 11.269 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo i mađarski jezik i njegovo pismo (član 5. Statuta). Nazivi naseljenih mesta, ulica, javnih ustanova i topografski nazivi su dvojezični.  U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na mađarskom jeziku i pismu, a svi izvodi se izdaju i na mađarskom.

Statutom opštine uređeno je postojanje Saveta za međunacionalne odnose kao Stalnog radnog tela (član 48. Statuta) i Zaštitnika građana ( član 117., 118., 119., 120., 121., 122., 123. i 124. Statuta ). Savet za međunacionalne odnose postojao je u prošlom sazivu kao radno telo  Skupštine opštine ali još nije doneto rešenje o razrešenju starih i imenovanju novih članova Saveta. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljena.

U Novom Kneževcu postoji vrtić, jedna osnovna  i dve srednje škole u kojima se organizuje nastava i na mađarskom jeziku, a celokupno administriranja u tim školama su dvojezična.