Општина Дољевац се налази у Нишавском округу и распростире се на 121 км². Поред Дољевца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Белотинац, Клисура, Кнежица, Кочане, Малошиште, Мекиш, Орљане, Перутина, Пуковац, Русна, Ћурлина, Чапљинац, Чечина, Шајиновац и Шарлинце. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Дољевцу је живело 18.463 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо ( члан 5. Статута ).

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Заштитника грађана (члан 114., 115., 116., 117. и 118. Статута), док Савет за међунационалне односе није предвиђен Статутом општине. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

Opština Čoka se nalazi u Severno-banatskom okrug i rasprostire se na 321 km². Pored Čoke kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Banatski Monoštor, Vrbica, Jazovo, Ostojićevo, Padej, Sanad i Crna Bara. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Čoki je živelo 11.398 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je istovremeno sa srpskim jezikom, ćirilično i latinično pismo i mađarski jezik i pismo ( član 9. Statuta). U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na mađarskom jeziku i pismu, a svi izvodi se izdaju i na mađarskom jeziku.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 141., 142. i 143. Statuta) i Zaštitnika građana (član 153., 154., 155. i 156. Statuta). Prvi Saveta za međunacionalne odnose obrazovan je Odlukom Skupštine opštine 04. avgusta 2005. godine, međutim Savet još nije osnovan. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljena. U Čoki postoje tri osnovne škole i jedna srednja škola u kojima se nastava izvodi i na mađarskom jeziku. U školama u kojima se izvodi dvojezična nastava celokupna administriranja su dvojezična.

Општина Босилеград се налази у Пчињском округу и распростире се на 570 км². Поред Босилеграда као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Барје, Белут,Бистар, Бранковци, Бресница, Буцаљево, Гложје, Голеш, Горња Лисина, Горња Љубата, Горња Ржана, Горње Тламино, Груинци, Доганица, Доња Лисина, Доња Љубата, Доња Ржана, Доње Тламино, Дукат, Жеравино, Зли Дол, Извор, Јарешник, Караманица, Милевци, Млекоминци, Мусуљ, Назарица, Паралово, Плоча, Радичевци, Рајчиловци, Ресен, Рибарци, Рикачево и Црноштица. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Босилеграду је живело 8.129 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо и бугарски језик и ћирилично писмо  (члан 5. Статута). У општинској управи постоје услови за  упис личног имена у матичне књиге на језику и писму националних мањина, а сви изводи се издају на српском језику. Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи су двојезични.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 106. и 107. Статута) и Заштитника грађана (члан 104. и 105. Статута). Савет за међунационалне односе основан је Одлуком Скупштине општине 22. октобра 2009. године. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

У Босилеграду постоји једна основна школа у којој се настава изводи и на бугарском језику, целокупно администрирање у школи је на српском језику осим сведочанства за завршено основно образовање које се издаје двојезично.

Општина Бољевац се налази у Зајечарском округу и распростире се на 827 км². Поред Бољевца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Бачевица, Боговина,  Бољевац Село, Валакоње, Врбовац, Добро Поље, Добрујевац, Илино, Јабланица, Криви Вир, Луково, Мали Извор, Мирово, Оснић, Подгорац, Ртањ, Рујиште, Савинац и Сумраковац. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Бољевцу је живело 12.994 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо (члан 5. Статута).

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 119., 1120., 121., 122., 123., 124. и 125. Статута) али Савет није основан док Заштитника грађана није предвиђен Статутом.

У Бољевцу постоји једна предшколска установа, три основне школе и једна средња школа у којима се настава реализује на српском језику.

Opština Nova Crnja se nalazi u Srednje-banatskom okrug i rasprostire se na 273 km². Pored Nove Crnje kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Aleksandrovo, Vojvoda Stepa, Radojevo, Srpska Crnja i Toba. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Novoj Crnji je živelo 10.272 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo i mađarski jezik i njegovo pismo ( član 5. Statuta). U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na mađarskom jeziku i pismu, a svi izvodi se izdaju i na mađarskom jeziku. Nazivi naseljenih mesta, ulica, javnih ustanova i topografski nazivi su dvojezični.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 111., 112., 113., 114., 115., 116. i 117. Statuta) dok Zaštitnik građana nije predviđen Statutom Opštine. Prvi Savet za međunacionalne odnose obrazovan je Odlukom Skupštine opštine 13.10.2008. godine.

U Novoj Crnji postoji jedna osnovna škola i jedno istureno odeljenje ( Toba ) u kojima se izvodi nastava i na mađarskom jeziku. U školama u kojima se izvodi dvojezična nastava celokupna administriranja su dvojezična.