а

b_280_0_16777215_00_images_M_images_Jelena_Stojanovic.jpgЗаменица заштитника грађана Јелена Стојановић изјавила је данас, након потписивања споразума о наставку сарадње на искорењивању апатридије у Србији, да очекује да питање грађана Републике Србије који немају лична документа у што скоријем року буде у потпуности решено.

„За ромску заједницу је веома важно да питање остваривања права на лична документа увек буде у фокусу надлежних органа. Очекујем да ће спровођењем овог трећег Споразума о разумевању у потпуности бити решено питање правно невидљивих лица”, рекла је Стојановић.

Стојановић је данас са шефицом Представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) Франческом Бонели и министарком државне управе и локалне самоуправе Маријом Обрадовић потписала трећи по реду Споразум о разумевању о наставку сарадње на искорењивању апатридије у Србији.

b_280_0_16777215_00_images_M_images_Jelena_Stojanovic_1.jpgЗаменица заштитника грађана је још навела да је институција омбудсмана посебну пажњу посвећује заштити права припадника ромске националне мањине, те је претходних година Заштитник грађана обишао више десетина ромских насеља у циљу упознавања са проблемима са којима се сусрећу и пружања конкретне помоћи.

Шефица Представништва УНХЦР у Србији Франческа Бонели изјавила је да је та организација покренула глобалну кампању #ЈаПрипадам (#IBelong) у циљу искорењивања апатридије у свету и да је потребно заједничким напорима решити преостале проблеме лица у ризику од апатридије која живе у неформалним насељима а која још увек немају сва лична документа.

„Према проценама, број лица која се суочавају са ризиком од апатридије у Србији смањен је са приближно 30.000 у 2010. години на око 2.000 у 2022. Години. Због тога смо уверени да ће Република Србија бити једна од земаља која ће искоренити апатридију и испунити циљеве кампање УНХЦР-а #ЈаПрипадам у наредних 1.000 дана“, додала је Бонели.

b_280_0_16777215_00_images_M_images_Jelena_Stojanovic_3.jpg„Институције у Србији су унапредиле правни оквир којим су створени механизми за несметан упис у матичну књигу рођених, посебно деце чији родитељи немају лична документа, чиме је обезбеђена правна сигурност и за ту децу, али и за систем у целини. У сарадњи са Заштитником грађана и УНХЦР-ом посебан акценат је стављен на решавање проблема једне од најосетљивијих група становништва код нас, а то је ромска популација и унапређење и других права из личног статуса“, рекла је ресорна министарка Марија Обрадовић.

Обрадовић је додала да истраживање УНХЦР-а о раширености апатридије међу Ромима, Ашкалијама и Египћанима који живе у неформалним насељима у Србији показују да се случајеви да неко није уписан у матичну књигу рођених сада јављају као изузетак и да ће овај споразум омогућити да се у Србији потпуности искорени апатридија до краја 2024. године.

Споразумом је предвиђено да потписници уложе заједничке напоре на решавању преосталих случајева у којима припадници ромске националне мањине, али и остала лица која се са овим проблемима сусрећу, нису остварили право на упис у матичну књигу рођених као и друга права из личног статус, са посебним фокусом на упис њихове новорођене деце у ову службену евиденцију.

Заштитник грађана тражи од Министарства просвете, науке и технолошког развоја да до почетка наредне школске године повуче из употребе уџбеник за српски језик за осми разред основне школе у којем се негира постојање хрватског, босанског и црногорског језика, у циљу поштовања језика националних мањина који су признати у Републици Србији.

Заштитник грађана је почетком октобра 2021. године по притужби Националног савета хрватске националне мањине због дискриминације и негирања хрватског језика покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије.

У поступку контроле, Заштитник грађана је утврдио да је ресорно министарство одобрило издавање уџбеника за српски језик за осми разред основне школе у којем је у дефиницији поделе јужнословенских језика наведено да се Хрвати, Бошњаци и Црногорци користе српским језиком, али га називају хрватским, босанским и црногорским језиком.

Заштитник грађана у мишљењу надлежним органима наводи да су одобрењем уџбеника у којем стоји оваква дефиниција повређена права припадника националних мањина јер се негира постојање ових језика, од којих се хрватски и босански језик користе у званичној службеној употреби језика и писма у Републици Србији.

Истовремено, Завод за унапређивање образовања и васпитања је приликом оцене рукописа уџбеника морао да узме у обзир да начин на који је Одбор за стандардизацију српског језика дефинисао поделу јужнословенских језика може за последицу имати повреду права припадника националних мањина и довођење признатих језика националних мањина у неравноправан положај, наводи у мишљењу Заштитник грађана.

У препорукама за отклањање недостатака, Заштитник грађана тражи од надлежног министарства да предузме све мере како би спорни уџбеник био повучен из употребе до почетка школске 2022/23. године, као и да га у року од најкасније 60 дана обавести о поступању по препоруци.

Заштитник грађана апеловао је данас на све актере на политичкој сцени у Републици Србији да у оквиру својих активности не користе име и углед Заштитника грађана као независне државне институције и да у јавност износе искључиво проверене информације и податке како не би доводили грађане у заблуду.

„Заштитник грађана није добио притужбу породице из Бора за коју су медији известили да је мета напада на националној основи и да је по том питању изостала реакција ове институције, иако другачије у свом саопштењу за јавност тврди Влашка народна странка“, изјавио је Заштитник грађана Зоран Пашалић.

„Заштитник грађана је независна државна институција која се бави заштитом људских права кроз контролу рада органа управе. Из медија смо упознати са проблемима које има породица из Бора, као и са чињеницом да је случај пријављен МУП-у који је предузео активности у овом случају“, навео је Пашалић.

Пашалић је рекао да Заштитник грађана у свом раду посебну пажњу посвећује заштити права осетљивих друштвених група, у која спадају и права припадника националних мањина, и навео да ће ова институција наставити да прати цео случај и даље поступање МУП-а.

Заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић присуствовала је вечерас свечаности коју је у Вршцу поводом прославе Дана државности Румуније, највећег националног празника Румуна у Републици Србији, организовао Национални савет румунске националне мањине.

“Ми, Румуни у Србији, живимо у миру заједно са свим грађанима наше земље, поштујемо једни друге, поштујемо устав и законе земље, наша права и обавезе и трудимо се да изградимо бољу заједничку будуц́ност за нашу децу, тежећи ка јединству – у заједници европских држава и народа“, рекао је у поздравном обраћању председник Националног савета румунске националне мањине Данијел Магду.

Свечаности су присуствовали Генерални конзул Румуније у Вршцу Георге Дину, представници Амбасаде Румуније у Београду, представници покрајинске власти, као и градоначелници градова и председници општина јужног и средњег Баната.

Заштитник грађана је по притужби Националног савета хрватске националне мањине у Републици Србији због дискриминације и негирања хрватског језика покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије.

Заштитник грађана тражи од ових надлежних органа да му у року од 15 дана доставе податке о конкретном случају и релевантну документацију.

У притужби Заштитнику грађана, Национални савет хрватске националне мањине наводи да је Одбор за стандардизацију српског језика на захтев Завода за унапређивање образовања и васпитања донео став према којем у јужнословенске језике треба навести српски, бугарски, македонски и словеначки језик и према којем Хрвати спадају међу народе који се користе српским језиком, али га називају хрватским, као и да у уџбеницима српског језика за осми разред основне школе, који су објављени, стоји оваква дефиниција.

Заштитник грађана подсећа да је Република Србија прихватила Европску повељу о регионалним или мањинским језицима 1992. године чиме је прихватила хрватски језик као мањински језик који је дужна да штити и да предузима активности у циљу његовог очувања.