Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зораном Ђорђевићем, председником Националног савета ромске националне мањине Далибором Накићем и председницом ИО националног савета Павом Чабриловски. Основна тема састанка била је заштита и остваривање права ромске националне мањине у домену социјалне заштите и помоћи у време епидемије коронвируса, као и размена мишљења о дефинисању нових мера за оснаживање положаја ове националне мањине након окончања здравствене кризе.

Пашалић је рекао да је свим насељима у којима живи ромско становништво у време епидемије неопходно обезбедити егзистенцијалне услове за живот, а пре свега воду за пиће и хигијену, прехрамбене и пакете за одржавање хигијене, што је недавно и био повод да свим јединицима локалне самоуправе упути допис са захтевом да се то и учини. Како је истакао, велики број јединица је реаговао ефикасно, али и да ће у сарадњи са Националним саветом ромске националне мањине пратити ситуацију у свим срединама и реаговати када дође до кршења људских права. Ромским породицама је због тешких материјалних услова неопходна додатна подршка друштва и државе, рекао је Пашалић и додао да је циљ данашњег састанка управо оснаживање њиховог положаја.

Ђорђевић је изјавио да је поводом здравствене кризе изазване вирусом КОВИД - 19 и након што је од заменика директора Канцеларије за људска и мањинска права Драгољуба Ацковића добио све релевантне податке, ромским насељима широм Србије преко Црвеног крста обезбеђена помоћ у виду пакета који су садржали неопходне намирнице. Ђорђевић је претходно апеловао на Министарство државне управе и локалне самоуправе да локалним самоуправама наложи да се дезинфикују ромска насеља, као и да се онима, која немају воду за пиће обезбеде цистерне са водом, што је у овом тренутку од изузетне важности. Ђорђевић је истакао да сви грађани Србије морају имати једнаку заштиту, а додатна подршка је најпотребнија онима који се налазе у тешкој матријалној ситуацији.

Накић је рекао да подржава мере Владе које се спроводе, као и да су наводи о хуманитарној катастрофи која прети ромској заједници претерани. Оно што је у овом тренутку важно је да се током летњих месеци не прекида новчана социјална помоћ, да се интезивира једнократна помоћ, омогуће јавни радови за уређење ромских насеља, као и да представници Националног савета ромске националне мањине буду укључени у рад Црвеног крста приликом расподеле пакета Ромима у јединицама локалне самоуправе, нагласио је Накић.

Заштитник грађана ће поводом предлога савета реаговати у складу са својим надлежностима и овлашћењима, поручио је Пашалић.

У ситуацији ванредног стања и примене мера заштите услед епидемије корона вируса (КОВИД - 19), заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 8. априла, Међународног дана Рома, указује на тежак положај великог броја припадника ромске националне мањине у Србији, нарочито ромских породица које живе у неформални м насељима.

Док се преко средстава јавног информисања непрестано апелује на становништво да се придржава мера забране кретања, физичког дистанцирања и инсистира на појачаним хигијенским мерама, а деци и младима путем телевизије и интернет учионица омогућава континуитет наставе, превиђа се чињеница да становници неформалних насеља, којих у Србији има близу шест стотина, немају приступ води, струји нити интернету и да нису у прилици да одржавају основну хигијену, а још мање да деци омогуће праћење школске наставе.

Заштитник грађана подржава напоре надлежних који су најавили помоћ у обезбеђивању основних животних намирница за становнике ромских насеља, као и у одржавању хигијене у насељима и апелује на локалне органе власти, да предузму потребне мере како би овим насељима обезбедили приступ води и струји, јер испуњавање елемантарних хигијенских услова, упозорава Пашалић, у овој ситуацији може бити од пресудног значаја. Неопходно је становницима неформалних насеља обезбедити додатну подршку и недопустиво је да они буду искључени из поделе пакета помоћи за угрожене, будући да велики број ромских породица живи испод линије сиромаштва, подсећа заштитник грађана.

Представници Одељења за хитно поступање стручне службе Заштитника грађана разговарали су данас са представницима националних савета националних мањина како би се информисали о остваривању индивидуалних и колективних права припадника националних мањина током ванредног стања. Tом приликом обавештени су о раду стручне службе Заштитника грађана током ванредног стања.

Заменик заштитника грађана Слободан Томић оценио је данас да национални савети националних мањина морају своје активности да учине доступнијим широј јавности, као и да развију стратегију и мере да би постали препознатљивији у јавности.

Национални савети националних мањина не показују довољно иницијативе за решавање питања из области у којима су надлежни

Томић је, на представљању посебног извештаја Заштитника грађана „Анализа о стању у области вршења јавних овлашћења националних савета националних мањина за период 2014-2018.“, рекао како резултати истраживања показују да су ови савети у претходном периоду своја овлашћења применили највише у области образовања и службене употребе језика и писма.

Истраживање је спровела институција Заштитника грађана 2019. године, уз подршку Мисије ОЕБС, а подаци су прикупљени стандардизованим упитницима.

Томић је рекао да су упутили препоруке надлежним државним органима и мишљење националним саветима националних мањина у циљу превазилажења утврђених проблема и унапређења остваривања права припадника националних мањина. Он је нагласио и да је институција Заштитника грађана од националних савета националних мањина од 2007. године примила скоро 1600 притужби, да је за 12 година рада упућено 209 препорука, а у 2019. години чак 24 препоруке. Према његовим речима, најчешће се притужбе односе на упис личних имена у матичне књиге рођених, остваривање права на образовање, информисање, културу и службену употребу језика националних мањина.

Фотографија: Милан Обрадовић (Бета, ОЕБС)

Помоћница генералног секретара Заштитника грађана Јабланка Табаш представљајући извештај је навела да је анализом података уочено да је највише иницијатива, мишљења и предлога од националних савета националних мањина упућено у периоду доношења измена и допуна Закона о националним саветима националних мањина, Заштити права и слобода националних мањина и Закона о службеној употреби језика и писма у 2018. години. Према њеним речима, национални савети у највећој мери постају активни када се од њих тражи мишљење на нивоу локалне самоуправе, министарства или покрајинских органа. Она је додала да је посебно важно питање контакта са заједницом и рада у заједници, као и доступност информација о улози и јавним овлашћењима националних савета у заједници.

У посебном извештају се наводи и да национални савети не показују довољно иницијативе за решавање питања из области у којима су активни, као и да не могу да користе нека овлашћења зато што немају стандардизовани језик или језик националне мањине није уведен у службену употребу.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио оценио је да су унапређење ефикасности савета, њихов професионални развој и интерна организација од суштинске важности и да би требало да буду наглашене свеобухватним стратешким планом. Према његовим речима, снажнија координација између националних савета националних мањина би омогућила размену знања и вештина које би знатно унапредиле њихову ефикасност.

Већина савета националних мањина не укључује у пуној мери законске норме које су предвиђене да подржавају културну аутономију националних мањина и недовољно ангажују своје заједнице када процењују на терену потребе које заједнице имају, рекао је Орицио, наводећи да је то један од главних закључака овог извештаја.

Attachments:

Посебан извештај Заштитника грађана

Заменици заштитника грађана Слободан Томић и Јелена Стојановић и генерална секретарка Оља Јовичић са сарадницама састали су се данас са шефом Одељења против говора мржње Савета Европе Стефаном Валентијем, његовом сарадницом Ангелом Лонгом и пројектним тимом пројекта ,,Промоција различитости и равноправности“, који се спроводи у оквиру друге фазе Заједничког програма Европске Уније и Савета Европе Хоризонтална средства за Западни Балкан и Турску (Horizontal Facility for Western Balkans and Turkey). На састанку је било речи о активностима посвећеним унапређивању положаја ЛГБТИ особа и националних мањина, које би се реализовале у оквиру поменутог пројекта на предлог Заштитника грађана, као и о планираним активности у оквиру регионалне компоненте пројекта.

Јелена Стојановић поздравила је подршку Савета Европе у овом пројекту и активности посвећене унапређивању положаја ЛГБТИ особа, док је Оља Јовичић нагласила значај пројектних активности које је Заштитник грађана предложио у области унапређења положаја националних мањина.

Представници Савета Европе истакли су значај дугогодишње сарадње са Заштитником грађана. Од великог је значаја када Заштитник грађана укаже на конкретне видове кршења људских права осетљивих друштвених група са којима се сусреће у свом раду, истакао је Стефано Валенти.

Пројекат се реализује у циљу подршке спровођењу препорука Европске комисије против расизма и нетолеранције и Саветодавног комитета Оквирне конвенције за заштиту националних мањина Савета Европе у вези са питањима заштите националних мањина, ЛГБТИ особа, антидискриминације, спречавања говора мржње. Активности које је предложио Заштитник грађана потпадају под пројектне компоненте.