Заштитник грађана Зорана Пашалић одржао је данас у Босилеграду, други по реду састанак са представницима националних савета националних мањина у Републици Србији. На састанку је било речи о кључним проблемима у раду националних савета, о овлашћењима и надлежностима институције Заштитника грађана у области заштите права националних мањина, као и будућој сарадњи у области унапређења права националних мањина. Отварању састанка присуствовао је председник општине Босилеград Владимир Захаријев.

Пашалић је рекао да је посета Босилеграду резултат договора са претходног састанка у Београду о одржавању кварталних састанака свих националних савета са представницима Заштитника грађана. Циљ организовања састанака у местима у којима су претежно насељени припадници националних мањина је да се на лицу места увери о којим проблемима је реч и да помогне да се они реше. Пашалић је навео и да је већина представника националног савета на данашњем састанку говорила о изменама Закона о националним саветима националних мањина и рекао да ће Заштитник грађана у овом домену деловати у складу са својим овлашћењима.

Информисао је присутне о билатералним споразумима које је потписао са земљама у региону и разговорима које је водио са омбудсманима из тих земаља. Представници националних савета навели су да су до сада имали одличну сарадњу и поузданог партнера у институцији Заштитника грађана у заштити њихових права и затражили помоћ у решавању актуелних проблема, попут оних који се односе на рад медија на језицима мањина и набавку уџбеника на матерњем језику. Поводом прославе државног празника Ћирила и Методија у Босилеграду је одржана приредба на којој су учествовали основци и средњошколци из овог места. Честитајући Дан Ћирила и Методија скупу се обратио и заштитник грађана Зоран Пашалић.

У оквиру пројекта Јачање заштите националних мањина у Србији, који финансирају Европска Унија и Савет Европе, одржани су округли столови на тему службене употребе језика и писма националних мањина у Сомбору, Медвеђи, Врању, Бујановцу и Босилеграду.

О правима припадника националних мањина у области службене употребе језика и писма и поступању Заштитника грађана, говорила је представница Заштитника грађана.

Учесници скупова били су запослени у градским општинским управама, чланови Савета за међунационалне односе, представници Националних савета за националне мањине, организација цивилног друштва и грађана.

На округлим столовима представљена је и заједничка публикација који су припремили Заштитник грађана, Министарство државне управе и локалне управе, Републички секретаријат за законодавство и Савет Европе.

Публикација је намењена запосленима у локалним самоуправа и представља приказ законских новина у области службене употребе језика и писама националних мањина.

Attachments:

Увод у остваривање права на службену употребу језика и писама националних мањина

На округлом столу у Сомбору представљене су данас новине које се односе на службену употребу мањинских језика и писама у локалним самоуправама, и истакнуто да је потребно радити на томе да мањински језици постану видљивији и прихваћенији у друштву.

О остваривању права на службену употребу језика и писама националних мањина, као и о пракси и поступању Заштитника грађана у овој области, говорила је представница Заштитника грађана Драгана Вујков, која је нагласила да је стање у претходних неколико година значајно унапређено, али и даље постоји потреба за јачањем капацитета органа управе.

На скупу су говорили и градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, шеф Канцеларије Света Европе у Београду Тобиас Флесенкемпер, државни секретар Иван Бошњак и помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Ивана Антић, као и представници Републичког секретаријата за законодавство.

Организатори догађаја су Канцеларија Савета Европе у Београду и Град Сомбор, а ово је први од планираних пет округлих столова. У оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Јачање заштите националних мањина у Србији“ план је да округли столови буду организовани још у Босилеграду, Бујановацу, Медвеђи и Врању.

Потребан је континуиран рад у локалним самоуправама, како приликом едукације о упознавању мађарског језика и писма, тако и на благовременом обезбеђивању финансијских средстава која би допринела да се права која су гарантована и прописана припадницима националних мањина остварују ефикасно и брзо. Језик je средство повезивања, а не средство подела, раздора и прављења дистанци, и инсистирање на остваривању права која су гарантована није тежња ка нечему другом, него ка очувању свог културног идентитета – рекао је данас Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о службеној употреби мађарског језика и писма у Градској кући у Суботици. Он је додао да је стање у Суботици, када је реч о службеној употреби мађарског језика и писма, према подацима које показује извештај, изузетно добро.

Сепи је рекао да је радећи на терену, заједно са колегама из ОЕБС-а и Републичког фонда за здравствено осигурање из локалних самоуправа у којима је у службеној употреби мађарски језик и писмо, реално сагледано стање и констатовано оно што је већ и раније закључено: да је правни оквир добар, да недостају финансијски капацитети и да је недовољна свест о значају службене употребе мањинских језика и писама.
Заменик шефа Мисије ОЕБС у Републици Србији Џозеф Мелот, истакао је да Мисија ОЕБС у Србији по други пут подржава израду једног оваквог извештаја, јер је прошле године подржан Посебан извештај о службеној употреби албанског језика и писма на југу Србије.

Мисија ОЕБС подржава изградњу партнерства, односно мостова између самих институција, грађана, а међу грађанима су и представници националних мањина. За нас је од изузетног значаја да представници националних мањина буду свесни права које имају, тако и права на службену употребу свог језика и писма. Припадници националних мањина требало би да савладају српски језик, а исто је тако битно да се и њима омогући доступност институцијама и административним процедурама на њиховом језику и писму, закључио је Мелот.

Начелница Градске управе Суботица Марија Ушумовић Давчик је нагласила да је мађарски језик у Суботици у службеној употреби од 1991. године. То за грађане, пре свега, значи да се увек, у свакој врсти поступка који се води пред органима града могу обратити на мађарском језику и да се ти поступци могу водити и на мађарском језику. Пракса показује да грађани користе то своје право, можда не у оноликом броју поступака за колико би се то можда могло очекивати, што је повезано са неким практичним разлозима, али град, у складу са Законом, поштује ту обавезу.

Представљању извештаја у Суботици присуствовали су и представници локалне самоуправе, Републичког фонда за здравствено осигурање и представник Националног савета мађарске националне мањине.

Attachments:

Посебан извештај (српски)

Посебан извештај (мађарски)