Заштитник грађана наставио је са редовном праксом посета ромским насељима широм Србије.  У мају, представници Стручне службе обишли су ромска насеља у Чачку, Новом Пазару, Лесковцу, Бујановцу и Београду. Приликом посете ромским насељима представници Стручне службе Заштитника грађана, разговарали су са грађанима и примали притужбе.

У складу са својим надлежностима, Заштитника грађана ће о уоченим проблемима обавестити надлежне органе ради предузимања мера у циљу остваривања права припадника ромске националне мањине.

Представници Заштитника грађана данас и сутра учествују на међународној конференцији „Језик-култура-идентитет“, коју је у Новом Саду организовао Покрајински омбудсман.
Ова конференција посвећена је унапређењу јавног дијалога у области потпуне друштвене интеграције језичких мањина и размене сазнања, искустава и информација са представнициима мањинских самоуправа из Аустрије, Мађарске, Румуније , Хрватске и Црне Горе. Повезаност језика, културе и идентитета указује на потребу одржавања контаката и веза са сународницима у матичној земљи, а циљ конференције је и да укаже на значај очувања националног идентитета кроз образовање и информисање на матерњем језику, значај неговања националне културе и традиције и повећања капацитета националних савета националних мањина на територији Војводине.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честита грађанима и грађанкама Србије ромске националности 8. април, Светски дан Рома и подсећа да упркос томе што су најбројнија мањинска заједница у Европи, Роми су и даље у највећој мери дискриминисана и маргинализована друштвена група.

Проблеми с којима се суочавају припадници ромске националне мањине опстају годинама, упркос стратешком опредељењу државе да се унапреди њихов положај посебно у образовању, здравству и личним документима. Наиме, преко 55 одсто, од укупног броја притужби у области права националних мањина, су притужбе које су поднели припадници ромске заједнице. Иако имамо све више образованих припадника ромске националне мањине, Заштитник грађана све чешће прима притужбе високо образованих младих Ромкиња и Рома, који не могу да се запосле, истиче Пашалић.

Заштитник грађана подсећа да су Ромкиње и даље вишеструко дискриминисане. Искљученост из образовања, рано напуштање школовања, удаја на раном узрасту, вишеструке трудноће са малим временским размаком између њих, недоступност информација и финансијска и друга зависност од старијих чланова породице и партнера, висок ризик од насиља у породици и партнерским односима и даље карактеришу живот великог броја Ромкиња.

Заштитник грађана је упутио низ препорука Министарству здравља и органима јединица локалних самоуправа како би се побољшала превенција и заштита сексуалног и репродуктивног здравља жена и девојчица Ромкиња, укључујући и уређивање правног положаја здравствених медијаторки.

Нарочито су неопходне системске мере и унапређење нормативног оквира ради превенције и елиминације раних, уговорених и присилних дечjих бракова, као и кампање подизања свести којима би се нагласиле штетне последице дечијег брака. Званични подаци говоре да је у ромској заједници раних бракова 57 одсто, време ступања Ромкиња у брак је између 13 и 27 година старости, док је стопа раног рађања код деце девојчица у ромској популацији 38 одсто.

Иако је дошло до повећања броја ромске деце која завршавају основну школу и уписују средњошколско образовање, и даље значајан број њих остаје изван система образовања. Кључни фактори који утичу на низак проценат ромске деце у образовном систему су недостатак системске стручне и педагошке подршке у основним школама, као и екстремно сиромаштво у којем велика већина њих живи, истиче Зоран Пашалић.

Заштитник грађана је свестан значаја заштите права националних мањина и залаже се за њихово доследно остваривање у складу са високо постављеним стандардима, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић у Бујановцу.

Иако је разматрање правног аспекта остваривања права националних мањина данас на овом скупу доминантно, важно је поменути и његов шири контекст, који нас је данас мотивисао да данас разговарамо. Тај контекст обухвата очување идентитета, културе и традиције националних мањина које живе у Србији. Правни оквир који градимо заправо има смисла једино уколико служи својој сврси – заштити и унапређењу права националних мањина и целокупне традиције и културе у Србији, нагласио је Пашалић.

Упис личног имена у матичне књиге рођених и даље представља проблем зато што име при преводу са албанског губи свој облик, а израда јединственог каталога имена један је од најефикаснијих начина за решавање овог проблема, закључио је Пашалић.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи представио је кључне налазе и закључке из Посебног извештаја о службеној употреби албанског језика и писма. Остваривање права на лично име, што је предмет истраживања у извештају, Уставом је загарантовано људско право које грађанима треба да омогући остваривање права на идентитет и његову заштиту. Да би користили ово право грађани морају о њему да буду обавештени, истиче Сепи. Од остваривања права на лично име зависи и остваривање низа других права. Ове чињенице су у великој мери свесни и државни органи што су резултати истраживања донекле и потврдили.

На скупу, који су организовали Заштитник грађана и Мисија ОЕБС-а у Србији, говорили су и шеф Мисије ОЕБС амбасадор Андреа Орицио, председник општине Бујановац Шаип Камбери и председник Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Зоран Станковић.

Attachments:

Poseban izvestaj zastitnika gradjana o sluzbenoj upotrebi albanskog jezi... SRB.pdf

Poseban izvestaj zastitnika gradjana o sluzbenoj upotrebi albanskog jezi... ALB.pdf

Упркос томе што су прописи Републике Србије усклађени са међународним стандардима и изричито забрањују дискриминацију, појединачни случајеви отворене и нескривене нетрпељивости и искључивости према другачијима од себе, показују да у Србији изазови у борби против расизма и даље постоје, изјавио је поводом 21. марта, Међународног дана борбе против расне дискриминације, заштитник грађана Зоран Пашалић.

Током прошле године у то су нас уверили конкретни догађаји, а Заштитник грађана посебно скреће пажњу на случај подизања бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић“ у Крушевцу. Зид у Крушевцу, који, иако је формално гледано подигнут у складу са важећим прописима, за последицу може имати гетоизацију и сегрегацију, док питање ко је донео одлуку о томе није добило одговор ни након спроведеног поступка контроле, наводи Пашалић.

Иако је Србија у Европи и свету препозната по свом хуманом и одговорном односу према мигрантима и избеглицама на балканској рути, што је између осталог показала и обезбеђивањем услова да више од 500 деце миграната крене у школе, у појединачним случајевима таква политика државе наилазила је на противљење овдашњих родитеља. Иако изоловани, ови догађаји показују да дискриминаторски ставови према другачијима, у нашем друштву нису прошлост.

И ове године Заштитник грађана позива надлежне у држави и целокупну јавност да се заједно супротставимо сегрегацији и расној дискриминацији, да развијамо образовање и подстичемо све делове друштва, како би елиминисали предрасуде, стереотипе и сваки облика дискриминације.

Међународни дан борбе против расне дискриминације Уједињене нације прогласиле су празником 1966. године, у знак сећања на 21. март 1960 године, када је у Јужноафричкој републици убијено 69 људи, који су демонстрирали против апартхејда.