У просторијама Националног савета мађарске националне мањине у Суботици јуче је одржан четврти квартални састанак националних мањина са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Састанку, на коме се говорило о положају националних мањина и проблемима са којима се оне суочавају, присуствовали су представници 15 од 23 савета националних заједница.

Припадници националних мањина указују да у пракси најчешће наилазе на проблем у остваривању право на употребу матерњег језика и писма, што потврђује и садржина притужби упућених Заштитнику грађана. Од 1600 притужби, које су припадници националних мањина у претходном периоду упутили омбудсману, већина се односила на право на службену употребу језика, упис у матичне књиге и културу.

Највише је било жалби на употребу језика националних мањина, на томе смо дуго радили и успели смо да те неправилности исправимо. На овим састанцима ми правимо план како ћемо радити у будућем периоду, до сада смо имали четири састанка, у Београду, Босилеграду, Новом Пазару и сада у Суботици, истакао је Пашалић. Циљ ових сусрета је брзо решавање проблема које истичу национални савети. Задовољан сам што су током ове године упућене 24 препоруке, што је значајно више него пре. Главни циљеви у години пред нама су одговори на постављена питања, као и Акциони план и наш допринос ка његовом остваривању. Припадници националних мањина не само протеклих година, него кроз историју, допринели су афирмацији Србије у културном, економском, политичком и другом смислу, поручио је Пашалић.

Представници Министарства државне управе и локалне самоуправе подсетили да је недавно у Бујановцу представљен каталог имена на албанском језику, који омогућава тачан упис у јавне регистре, а то је пут и за остале мањине. 

Протеклих годину дана радили смо на приближавању грађана правима која су им Уставом и законима омогућена без обзира на етничко порекло. Очекујемо да оно што није урађено у 2019. години буде препознато као потреба и могућност да органи власти на сва три нивоа остваре у корист наших грађана, рекао је државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Иван Бошњак. Како је истакао, пред нама је изборни период, као и преузимање координација националних савета од Мађарског националног савета. Бошњак очекује да ће неки од 23 национална савета у 2020. години то радити успешно, као што су успешно радили представници мађарске националне мањине.

Домаћин састанка у Суботици био је Мађарски национални савет, што је била прилика да мањине изнесу своја питања и проблеме.

Значајно је што можемо заједно да седнемо за сто и да се договоримо. Прошле године је донет закон о изменама и допунама Закона о националним саветима и најзначајнија је употреба службеног језика и писма, као и питање образовања, истакао је домаћин скупа, председник Мађарског националног савета Јене Хајнал.

Капацитети локалних самоуправа, као и свест о улози коју имају у процесу инклузије Рома и Ромкиња су оснажени, али у недовољној мери за ефикасно спровођење мера. Напретку су допринеле мере јавне политике у вези унапређења положаја Рома, али велики је проблем што се Акциони план за спровођење Стратегије за социјално укључивање за период 2017-2018. година је истекао, а са доношењем новог се касни већ годину дана, истакла је в.д. помоћника генералног секретара Заштитника грађана Јабланка Табаш на данашњем представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о спровођењу Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња са препорукама.

Будући да у свом раду посебну пажњу посвећује заштити Рома и да је Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња одређен као орган који прати спровођење мера, Заштитник грађана израдио је Посебан извештај са циљем унапређења остваривања мера датих у Стратегији и у Акционом плану и указивања на недостатке уочене у примени. У својим главним оценама, посебан извештај упозорава да су, према свим показатељима, Роми и даље друштвена група која се налази у најнеповољнијем социјалном, економском и образовном положају. Представници Заштитника грађана су у сарадњи са невладином организацијом А11 - Иницијатива за економска и социјална права, испитивали ставове суграђана ромске националности о мерама унапређења њиховог положаја, а за потребе тог истраживања обишли су двадесет јединица локалне самоуправе широм Србије. Истовремено прикупљени су подаци од носилаца мера, градских и општинских управа, школских управа, филијала и испостава Националне службе за запошљавање, центара за социјални рад и домова здравља и других органа јавне власти у вези са остваривањем права грађана ромске националности. Истраживање је вршено у области образовања, становања, запошљавања, здравља и социјалне заштите.

Шеф Представништва УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер је изразио наду да ће резултати Посебног извештаја Заштитника грађана са препорукама утицати на даље политике унапређења положаја Рома у Србији, посебно за интерно расељене Роме са Косова и Метохије.

Данило Ћурчић из А11 – Иницијативе за економска и социјална права је нагласио да позитивни ефекти стратегије најспорије стижу до најугроженији Рома, док је правна координаторка НВО А11 Милијана Трифковић навела да интерно расељени Роми са АП Косова и Метохије и даље суочавају са проблемима пријаве боравишта и пребивалишта.

Attachments:

Посебан извештај Заштитника грађана

У претходних неколико година остварен значајан напредак у области службене употребе језика и писама националних мањина, а у 2018. години усвојене су и измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писама. Међутим, Заштитник грађана скреће пажњу на проблеме у вези са остваривањем права на службену употребу језика и писама који се и даље јављају у раду органа јавне управе, посебно права на упис личног имена на језику и писму националне мањине. У пракси је уочено да и даље постоји неједнако поступање и неразумевање у овој области, те да постоји потреба да се јачају капацитети и знања органа јавне управе, изјавила је данас саветница у Стручној служби Заштитника грађана Драгана Вујков на седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине, која је одржана у Градској управи Панчева.

Вујков је навела да је од 2007. године примљено 1.565 притужби у области права националних мањина. Окончан рад на 1.471 притужбе, а од 2007. закључно са 2018. годином упућено је укупно 209 препорука.

Заштитник грађана је у 2018. години спровео истраживања о службеној употреби албанског и мађарског језика и писма, на основу којих је сачинио Посебан извештај о службеној употреби албанског језика и писма са препорукама и Посебан извештај о службеној употреби мађарског језика и писма са препорукама. 

Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је данас у Новом Пазару да је положај националних мањина у Србији добар када су у питању закони, али да некада за решење појединих проблема треба више времена.

Он је приликом трећег кварталног састанка с председницима националних савета националних мањина рекао да се мањине у Србији највише жале на законска права употребе матерњег језика, писма и образовања.

„Знате да смо исправили проблем око уписивања држављанства у путне исправе за представнике националних мањина. Када нам се представници мањина пожале, ми том проблему приступамо крајње озбиљно и у највећем броју случајева га решимо“, рекао је Зоран Пашалић.

Председница Бошњачког националног вијећа (БНВ) Јасмина Цурић рекла је да ће, као домаћин скупа, Пашалићу указати на бројне нагомилане нерешене проблеме Бошњака.

Заштитник грађана Зорана Пашалић одржао је данас у Босилеграду, други по реду састанак са представницима националних савета националних мањина у Републици Србији. На састанку је било речи о кључним проблемима у раду националних савета, о овлашћењима и надлежностима институције Заштитника грађана у области заштите права националних мањина, као и будућој сарадњи у области унапређења права националних мањина. Отварању састанка присуствовао је председник општине Босилеград Владимир Захаријев.

Пашалић је рекао да је посета Босилеграду резултат договора са претходног састанка у Београду о одржавању кварталних састанака свих националних савета са представницима Заштитника грађана. Циљ организовања састанака у местима у којима су претежно насељени припадници националних мањина је да се на лицу места увери о којим проблемима је реч и да помогне да се они реше. Пашалић је навео и да је већина представника националног савета на данашњем састанку говорила о изменама Закона о националним саветима националних мањина и рекао да ће Заштитник грађана у овом домену деловати у складу са својим овлашћењима.

Информисао је присутне о билатералним споразумима које је потписао са земљама у региону и разговорима које је водио са омбудсманима из тих земаља. Представници националних савета навели су да су до сада имали одличну сарадњу и поузданог партнера у институцији Заштитника грађана у заштити њихових права и затражили помоћ у решавању актуелних проблема, попут оних који се односе на рад медија на језицима мањина и набавку уџбеника на матерњем језику. Поводом прославе државног празника Ћирила и Методија у Босилеграду је одржана приредба на којој су учествовали основци и средњошколци из овог места. Честитајући Дан Ћирила и Методија скупу се обратио и заштитник грађана Зоран Пашалић.