а

Заштитник грађана апеловао је данас на све актере на политичкој сцени у Републици Србији да у оквиру својих активности не користе име и углед Заштитника грађана као независне државне институције и да у јавност износе искључиво проверене информације и податке како не би доводили грађане у заблуду.

„Заштитник грађана није добио притужбу породице из Бора за коју су медији известили да је мета напада на националној основи и да је по том питању изостала реакција ове институције, иако другачије у свом саопштењу за јавност тврди Влашка народна странка“, изјавио је Заштитник грађана Зоран Пашалић.

„Заштитник грађана је независна државна институција која се бави заштитом људских права кроз контролу рада органа управе. Из медија смо упознати са проблемима које има породица из Бора, као и са чињеницом да је случај пријављен МУП-у који је предузео активности у овом случају“, навео је Пашалић.

Пашалић је рекао да Заштитник грађана у свом раду посебну пажњу посвећује заштити права осетљивих друштвених група, у која спадају и права припадника националних мањина, и навео да ће ова институција наставити да прати цео случај и даље поступање МУП-а.

Заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић присуствовала је вечерас свечаности коју је у Вршцу поводом прославе Дана државности Румуније, највећег националног празника Румуна у Републици Србији, организовао Национални савет румунске националне мањине.

“Ми, Румуни у Србији, живимо у миру заједно са свим грађанима наше земље, поштујемо једни друге, поштујемо устав и законе земље, наша права и обавезе и трудимо се да изградимо бољу заједничку будуц́ност за нашу децу, тежећи ка јединству – у заједници европских држава и народа“, рекао је у поздравном обраћању председник Националног савета румунске националне мањине Данијел Магду.

Свечаности су присуствовали Генерални конзул Румуније у Вршцу Георге Дину, представници Амбасаде Румуније у Београду, представници покрајинске власти, као и градоначелници градова и председници општина јужног и средњег Баната.

Заштитник грађана је по притужби Националног савета хрватске националне мањине у Републици Србији због дискриминације и негирања хрватског језика покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије.

Заштитник грађана тражи од ових надлежних органа да му у року од 15 дана доставе податке о конкретном случају и релевантну документацију.

У притужби Заштитнику грађана, Национални савет хрватске националне мањине наводи да је Одбор за стандардизацију српског језика на захтев Завода за унапређивање образовања и васпитања донео став према којем у јужнословенске језике треба навести српски, бугарски, македонски и словеначки језик и према којем Хрвати спадају међу народе који се користе српским језиком, али га називају хрватским, као и да у уџбеницима српског језика за осми разред основне школе, који су објављени, стоји оваква дефиниција.

Заштитник грађана подсећа да је Република Србија прихватила Европску повељу о регионалним или мањинским језицима 1992. године чиме је прихватила хрватски језик као мањински језик који је дужна да штити и да предузима активности у циљу његовог очувања.

Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је данас, поводом годишњице ступања на снагу Европске конвенције о људским правима, да људска права не треба тумачити као неки апстрактан појам већ као конкретне проблеме или ситуације које појединац или група имају у друштву.

„Људска права нису саопштења, флоскуле или извештаји којима смо често обасути а да притом немамо конкретно решење за конкретан проблем било да је у питању појединачни или проблем одређених група. Људско право је, суштински, реаговање на проблеме које појединац или група имају у свакодневном животу. Решавање тих проблема је заштита људских права“, изјавио је Пашалић.

Заштитник грађана је навео да чврсто инсистира и да ће инсистирати на дословном поштовању људских права и њиховом тумачењу, указујући да заштита људских права значи поштовање свих права сваког појединца или група као и свих других слобода које им се могу ускратити.

„Подсећам да држава има упориште у Европској конвенцији да у кризним ситуацијама дерогира поједина права. Због тога тражим, као што сам и до сада чинио, да се све то сведе на потребан минимум како би увек дошао до изражаја претежни интерес појединца или група“, навео је Пашалић.

Европска Конвенција за заштиту људских права и основних слобода ступила је на снагу 18. маја 1954. године.

Захваљујући финансијској подршци Мисије ОЕБС-а у Србији, Заштитник грађана је почетком 2020. године објавио Посебан извештај о стању у области вршења јавних овлашћења националних савета националних мањина за период од 2014 до 2018. године. Извештај је сачињен на основу истраживања које је Заштитник грађана спровео током 2019. године у циљу сагледавања начина на који национални савети националних мањина остварују законом дата јавна овлашћења.