Након реаговања Заштитника грађана поводом заштите права и слобода националних мањина у Републици Србији, Министарство просвете, науке и технолошког развоја затражило је од издавача уџбеника за српски језик за осми разред основне школе да до средине маја 2022. године измене спорни део садржаја у вези са називима јужнословенских језика.

Заштитник грађана је по притужби Националног савета хрватске националне мањине покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Завода за унапређивање образовања и васпитања и надлежног министарства и утврдио да је у спорном уџбенику наведено да се Хрвати, Бошњаци и Црногорци користе српским језиком али га називају хрватским, босанским и црногорским језиком.

С обзиром да сe таквом дефиницијом негира постојање језика националних мањина, што је у супротности са Европском повељом о регионалним и мањинским језицима коју је Република Србија ратификовала, посебно што се хрватски и босански језик користе у званичној службеној употреби у нашој земљи, Заштитник грађана је у препорукама за отклањање недостатака од Министарства просвете, науке и технолошког развоја затражио да до почетка наредне школске године повуче из употребе овај уџбеник.

У обавештењу о поступању по препорукама Заштитника грађана, ресорно министарство наводи да је Завод за унапређивање образовања и васпитања издавачима ових уџбеника упутио смернице да измена дела садржаја у уџбеницима за српски језик за осми разред основне школе треба да представља наративно објашњење поделе јужнословенских језика, без табеле или листе.

Ресорно министарство даље наводи да је Завод издавачима оставио рок до 15. маја 2022. године да поднесу захтев за утврђивање да ново издање одобреног уџбеника садржи измене и допуне, као и да је од издавача затражено да све примерке ових уџбеника који су још увек на тржишту обезбеде исправком објављеног текста у виду одштампане исправљене странице припојене постојећој страници у уџбенику.

Attachments:

Одговор органа

Заштитник грађана Зоран Пашалић честита 8. април, Светски дан Рома, и истовремено позива све грађане да не дозволе да под притиском глобалне економске кризе и растуће апатије солидарност међу људима ишчезне. Такође апелује да обрате пажњу на потребе других, а рањивим друштвеним групама, међу њима и ромској заједници, пруже ефикасну и делотворну подршку.

Пашалић указује на то да су Роми и даље највише дискриминисана и маргинализована друштвена група, иако су најбројнија мањинска заједница у Европи.

Ромкиње спадају у најугроженије друштвене категорије. Удају се у раном узрасту, очекују их вишеструке трудноће у кратком временском периоду, финансијска и друга зависност од партнера или старијих чланова породице, као и висок ризик од насиља у породици и партнерским односима. Друга најугроженија група су деца Роми, чији целокупан развој у сиромаштву и неформалним насељима носи са собом многе ризике.

„Постоје системски проблеми са којима се Роми свакодневно суочавају. Упркос томе што је држава предузела низ мера и активности у области образовања, здравства и добијања личних докумената, квалитет живота те заједнице се није у великој мери побољшао“ упозорио је заштитник грађана и додао да приступачније школство, редовна здравствена заштита, сузбијање сиромаштва кроз олакшано запошљавање су циљеви којима треба да тежимо.

Он је додао да постигнути резултати на унапређењу положаја Рома нису отклонили кључне препреке у процесу њихове интеграције, зато и даље треба инсистирати на целовитој подршци ромској националној мањини. „Морамо показати спремност када је у питању решавање комплексних проблема те заједнице. Заштитник грађана у свом мандату има надлежност за заштиту права националних мањина и протеклу годину обележио је низом активности предузетих у циљу оснаживања и унапређења положаја Рома, које су наведене и у редовном годишњем извештају институције“, нагласио је Пашалић. Заштитник грађана ће такође пратити како се спроводе мере нове Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2022-2030. године, коју је Влада РС усвојила 3. фебруара ове године.

Заменица заштитника грађана Јелена Стојановић изјавила је данас, након потписивања споразума о наставку сарадње на искорењивању апатридије у Србији, да очекује да питање грађана Републике Србије који немају лична документа у што скоријем року буде у потпуности решено.

„За ромску заједницу је веома важно да питање остваривања права на лична документа увек буде у фокусу надлежних органа. Очекујем да ће спровођењем овог трећег Споразума о разумевању у потпуности бити решено питање правно невидљивих лица”, рекла је Стојановић.

Стојановић је данас са шефицом Представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) Франческом Бонели и министарком државне управе и локалне самоуправе Маријом Обрадовић потписала трећи по реду Споразум о разумевању о наставку сарадње на искорењивању апатридије у Србији.

Заменица заштитника грађана је још навела да је институција омбудсмана посебну пажњу посвећује заштити права припадника ромске националне мањине, те је претходних година Заштитник грађана обишао више десетина ромских насеља у циљу упознавања са проблемима са којима се сусрећу и пружања конкретне помоћи.

Шефица Представништва УНХЦР у Србији Франческа Бонели изјавила је да је та организација покренула глобалну кампању #ЈаПрипадам (#IBelong) у циљу искорењивања апатридије у свету и да је потребно заједничким напорима решити преостале проблеме лица у ризику од апатридије која живе у неформалним насељима а која још увек немају сва лична документа.

„Према проценама, број лица која се суочавају са ризиком од апатридије у Србији смањен је са приближно 30.000 у 2010. години на око 2.000 у 2022. Години. Због тога смо уверени да ће Република Србија бити једна од земаља која ће искоренити апатридију и испунити циљеве кампање УНХЦР-а #ЈаПрипадам у наредних 1.000 дана“, додала је Бонели.

„Институције у Србији су унапредиле правни оквир којим су створени механизми за несметан упис у матичну књигу рођених, посебно деце чији родитељи немају лична документа, чиме је обезбеђена правна сигурност и за ту децу, али и за систем у целини. У сарадњи са Заштитником грађана и УНХЦР-ом посебан акценат је стављен на решавање проблема једне од најосетљивијих група становништва код нас, а то је ромска популација и унапређење и других права из личног статуса“, рекла је ресорна министарка Марија Обрадовић.

Обрадовић је додала да истраживање УНХЦР-а о раширености апатридије међу Ромима, Ашкалијама и Египћанима који живе у неформалним насељима у Србији показују да се случајеви да неко није уписан у матичну књигу рођених сада јављају као изузетак и да ће овај споразум омогућити да се у Србији потпуности искорени апатридија до краја 2024. године.

Споразумом је предвиђено да потписници уложе заједничке напоре на решавању преосталих случајева у којима припадници ромске националне мањине, али и остала лица која се са овим проблемима сусрећу, нису остварили право на упис у матичну књигу рођених као и друга права из личног статус, са посебним фокусом на упис њихове новорођене деце у ову службену евиденцију.

Заштитник грађана тражи од Министарства просвете, науке и технолошког развоја да до почетка наредне школске године повуче из употребе уџбеник за српски језик за осми разред основне школе у којем се негира постојање хрватског, босанског и црногорског језика, у циљу поштовања језика националних мањина који су признати у Републици Србији.

Заштитник грађана је почетком октобра 2021. године по притужби Националног савета хрватске националне мањине због дискриминације и негирања хрватског језика покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије.

У поступку контроле, Заштитник грађана је утврдио да је ресорно министарство одобрило издавање уџбеника за српски језик за осми разред основне школе у којем је у дефиницији поделе јужнословенских језика наведено да се Хрвати, Бошњаци и Црногорци користе српским језиком, али га називају хрватским, босанским и црногорским језиком.

Заштитник грађана у мишљењу надлежним органима наводи да су одобрењем уџбеника у којем стоји оваква дефиниција повређена права припадника националних мањина јер се негира постојање ових језика, од којих се хрватски и босански језик користе у званичној службеној употреби језика и писма у Републици Србији.

Истовремено, Завод за унапређивање образовања и васпитања је приликом оцене рукописа уџбеника морао да узме у обзир да начин на који је Одбор за стандардизацију српског језика дефинисао поделу јужнословенских језика може за последицу имати повреду права припадника националних мањина и довођење признатих језика националних мањина у неравноправан положај, наводи у мишљењу Заштитник грађана.

У препорукама за отклањање недостатака, Заштитник грађана тражи од надлежног министарства да предузме све мере како би спорни уџбеник био повучен из употребе до почетка школске 2022/23. године, као и да га у року од најкасније 60 дана обавести о поступању по препоруци.

Заштитник грађана апеловао је данас на све актере на политичкој сцени у Републици Србији да у оквиру својих активности не користе име и углед Заштитника грађана као независне државне институције и да у јавност износе искључиво проверене информације и податке како не би доводили грађане у заблуду.

„Заштитник грађана није добио притужбу породице из Бора за коју су медији известили да је мета напада на националној основи и да је по том питању изостала реакција ове институције, иако другачије у свом саопштењу за јавност тврди Влашка народна странка“, изјавио је Заштитник грађана Зоран Пашалић.

„Заштитник грађана је независна државна институција која се бави заштитом људских права кроз контролу рада органа управе. Из медија смо упознати са проблемима које има породица из Бора, као и са чињеницом да је случај пријављен МУП-у који је предузео активности у овом случају“, навео је Пашалић.

Пашалић је рекао да Заштитник грађана у свом раду посебну пажњу посвећује заштити права осетљивих друштвених група, у која спадају и права припадника националних мањина, и навео да ће ова институција наставити да прати цео случај и даље поступање МУП-а.