Налази Заштитника грађана из Посебног извештаја о саветима за међунационалне односе, указују да ова тела не функционишу у пракси, пре свега, због неразумевања улоге ових тела.  То је и разлог да јединице локалне самоуправе не достављају предлоге одлука које се тичу националне равноправности Савету на мишљење, јер их све не препознају.

Имајући у виду, да у овом тренутку надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе није уважило препоруке Заштитника грађана које су дате у Посебном извештају, а односе на унапређење члана 98. Закона о локалној самоуправи који уређује питање оснивања и  рада Савета за међунационалне односе, Заштитник грађана је уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији организовао обуке у десет локалних самоуправа. Осим тога и саме локалне самоуправе су се изјасниле да су потребне обуке и налази истраживања су показали да обуке представника надлежних органа локалне самоуправе и чланова Савета за међунационалне односе могу да допринесу унапређењу рада и функционисању Савета за међунационалне односе.

Након одржаних обука, Заштитник грађана може са задовољством да констатује да су чланови Савета за међунационалне односе и представници локалних самоуправа препознали шта је све потребно и могуће урадити како би Савети функционисали у пракси.  Савет треба да буде форум у којем би се израђивале политике намењене остваривању и унапређењу људских и мањинских права и међуетничких односа у национално мешовитим заједницама.

Резултат обука је да су у 2017. години одржане седнице Савета за међунационалне односе у оним локалним самоуправа где се Савет од оснивања није ниједном састао и да су поједине локалне самоуправе припремиле измене и допуне Одлука о оснивању Савета за међунационалне односе ради постизања веће ефикасности рада Савета. Обуке су омогућиле члановима савета и представницима надлежних служби локалних самоуправа да се упознају које су то све одлуке које је обавезно потребно  достављати  савету на мишљење.

Ценећи постигнуте резултате ових обука, Заштитник грађана сматра да је потребно да Министарство државне управе и локалне самоуправе размотри могућност да се обуке организују у што је могуће већем броју национално мешовитих локалних самоуправа, од 72 које имају обавезу да оснују савет за међунационалне односе.

Обуке су организоване у Бачком Петровцу, Беочину, Бору, Вршцу, Димитровграду, Жабљу, Житишту, Петровцу на Млави, Прибоју и Шиду.

Ни после десет година од доношења одредбе Закона о локалној самоуправи о обавези оснивања савета за међунационалне односе у вишенационалним срединама, савети још увек нису свуда заживели, или не заседају редовно, утврдио је Заштитник грађана у свом истраживању. На данашњем представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о саветима за међунационалне односе у Палати Србија у Београду, омбудсман Зоран Пашалић је навео да су од укупно 72 мешовите националне јединице савети основани у 53 јединице.

Налази Заштитника грађана говоре и то да је једина законска обавеза коју све јединице локалне самоуправе испуњавају та да се представници националних мањина у савету бирају на предлог националног савета националне мањине. У пракси јединице локалне самоуправе имају потешкоћа са препознавањем одлука које се тичу националне равноправности. Према подацима из јединица локалних самоуправа прикупљеним за потребе овог извештаја, долази се до закључка да је потребно прецизније уредити којим се питањима бави савет, односно које се одлуке тичу националне равноправности и шта овај појам подразумева, рекао је Зоран Пашалић.

Слободна процена локалних органа које су то одлуке које се тичу националне равноправности јесте разлог што их локалне самоуправе не достављају, или селективно достављају саветима на мишљење. Савети не функционишу због непрецизности закона и зато што се појмови "национална равноправност" и "међуетнички односи" доводе у везу са лошим међуетничким односима, што је у пракси довело до тога да су се улога савета и његово деловање видели само у ситуацијама међуетничких тензија и сукоба.

Стога је Заштитник грађана још 2010. године упутио препоруке јединицама локалне самоуправе са национално мешовитим саставом становништва, да уколико то нису учиниле, оснују Савет као обавезно самостално радно тело, али и да сви органи јединице локалне самоуправе достављају обавезно и благовремено предлоге свих одлука које се тичу националне равноправности Савету на мишљење и да мишљење Савета узимају у обзир при доношењу коначних одлука.

Заштитник грађана је упутио препоруке и Министарству државне управе и локалне самоуправе да, пре свега, изменама и допунама одредбе чл. 98. наведеног закона ближе уреди појам "националне равноправности", односно да закон прецизније уреди која су то питања која ова тела разматрају.

Министарка правде Нела Кубуровић је рекла да функционисање савета за међунационалне односе представља још један корак у испуњењу обавеза које је Србија преузела у оквиру европских интеграција, а посебно поглавља посвећених владавини права. Она је истакла да су добросуседски међунационални односи основа за развој толеранције, једне од основних вредности модерног друштва. Посебно је истакла значај Заштитника грађана, који је, уз друге независне државне органе, заузео важно место у Поглављу 23.

У уводном делу скупа учествовали су и в.д. помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Ивана Антић, в.д. директорка Канцеларије за људска и мањинска права др Сузана Пауновић, шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС у Србији Јан Лунебург, као и представници локалних самоуправа.

Савети за међунационалне односе не функционишу ни десет година од доношења Закона о локалној самоуправи који уређује услове њиховог обавезног оснивања и рад у национално мешовитим локалним самоуправама. Како би сагледао реално стање у тој области и утврдио разлоге нефункционисања савета, Заштитник грађана израдио је Посебан извештај о саветима за међунационалне односе.

Оснивање савета за међунационалне односе је у интересу свих, сматра Заштитник грађана, јер се обезбеђује механизам који на локалном нивоу омогућава свим националним заједницама да заједно разматрају питања међуетничких односа и остваривања права националних мањина. Такође, заузимање заједничког мишљења и предлога свих националних заједница о некој одлуци скупштинских и извршних органа доприноси њеном квалитету, толеранцији и стању људских и мањинских права на локалном нивоу, где их грађани непосредно остварују.

Подаци прикупљени за потребе овог извештаја указују да је основни узрок нефункционисању ових тела, непрецизност закона. У циљу отклањања утврђених проблема и неправилности у пракси, као и унапређења положаја и функционисања савета за међунационалне односе, Заштитник грађана је упутио препоруке Министарству државне управе и локалне самоуправе да, пре свега, изменама и допунама одредбе чл. 98. наведеног закона ближе уреди појам националне равноправности, односно да закон прецизније уреди која су то питања која ова тела разматрају и појасни шта подразумева остваривање, заштита и унапређивање националне равноправности.

Заштитник грађана сматра да је потребно размотрити и остала отворена питања на која указује овај извештај како би се донела одлука о томе да ли се њихово решавање може обезбедити изменама и допунама закона, или је унапређење стања могуће постићи организовањем обука за представнике локалних самоуправа и за чланове савета за међунационалне односе.
Акционим планом за преговарачко Поглавље 23. Република Србија је преузела обавезу да спроведе активност и да промовише успостављање и делотворно функционисање савета за међунационалне односе на локалном нивоу у свим општинама са етнички мешовитим становништвом. Такође, препорука Комитета министара Савета Европе је дата и у погледу подстицања оснивања и делотворног функционисања савета.
Посебан извештај о саветима за међунационалне односе је припремљен уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи састао се данас делегацијом експертске мисије ЕК са чијим је представницима разговарао о спровођењу мера за унапређење положаја Рома и Ромкиња, садржаних у Акционом плану за Поглавље 23, у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године, као и у Оперативним закључцима семинара о инклузији Рома из 2015. године.

,,За ефикасно спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња од изузетног значаја је Акциони план, који је у овом случају, и поред упозорења Заштитника грађана да је важно усвојити га кад и Стратегију, усвојен са годину и по дана закашњења у односу на предвиђени период његовог трајања. Због тога је практично и немогуће мерити ефикасност Стратегије и Акционог плана“, истакао је Сепи и додао да је важно и питање када ће орган надлежан за праћење примене Акционог плана постати оперативан.

Иако су сугестије Заштитника грађана у форми Мишљења на Нацрт овог документа у највећој мери прихваћене, Акциони план и даље садржи недовољно јасно дефинисане услове и критеријуме који би гарантовали извесност и правну сигурност да ће мере посвећене унапређивању положаја Рома и Ромкиња заиста и бити спроведене, што доводи у питање и могућност праћења њихове примене.

Заменик заштитника грађана је овом приликом, између осталог, истакао важност регулисања статуса ромских координатора у јединицама локалне самоуправе и њиховог запошљавања, решавање радно-правног статуса ромских здравствених медијаторки, на шта је Заштитник грађана више пута указивао, с обзиром да они, заједно са педагошким асистентима имају централно место у спровођењу Стратегије.

Пријем притужби у насељу „Бангладеш“

Заштитник грађана наставио је са редовном праксом посета ромским насељима широм Србије. Приликом посете ромским насељима „Бангладеш“ и „Велики рит“ у Новом Саду, представници Стручне службе Заштитника грађана, разговарали су са грађанима, примали притужбе и представили надлежности Заштитника грађана.

Нажалост, може да се закључи да велики број проблема опстаје и због неефикасности надлежних органа долази до повреда права грађана на пребивалиште или у области образовања деце, упркос стратешком опредељењу државе да се маргинализовани положај Рома унапреди и да се спречи и санкционише њихова дискриминација.