Препорука Заштитника грађана општини Прибој у вези с усаглашавањем општинског статута
 Препорука Заштитника грађана општини Прибој |
Саопштење Заштитника грађана са стањем међуетничких односа у Темерину
Саопштење Заштитника грађана са стањем међуетничких односа у Темерину
Након разматрања рада Полицијске станице у Темерину и после разговора са представницима локалне заједнице, имајући у виду и реаговања невладиних организација, медија и јавног мњења поводом четири туче у којима су виновници или жртве били суграђани припадници различитих етничких група, Заштитник грађана жели да укаже:
Иако није било основа да Заштитник грађана утврди пропусте у раду органа унутрашњих послова и других јавних власти, а поступак против виновника насиља је у надлежности тужилаштва и судова, расправа која је покренута у јавности, али и слични инциденти из недавне прошлости у самом Темерину и другим војвођанским местима о којима је Парламентарна скупштина Савета Европе донела посебну препоруку, указују на постојање латентних међуетничких напетости које се не смеју занемарити.
О томе да ли је мотив ових напада било распиривање националне и етничке мржње и нетрпељивости одлучиће надлежни правосудни органи. Међутим, без обзира на то што је полиција ваљано и савесно обавила свој део посла и што га у истом духу настављају правосудни органи, Заштитник грађана је мишљења да се житељи Темерина не могу сами изборити са превазилажењем етничке дистанце и неспоразума које она узрокује. Шта више, ретке су локалне заједнице које оваквим проблемима могу одолети ослањајући се искључиво на сопствене ресурсе. Да би наше друштво баштинило богатство мултикултуралности нису довољне ни Уставне гаранције ни законска заштита права већ реална социјална интеграција заснована на поверењу и разумевању. Закони и институције требало би да су део одговорне друштвене политике која у остваривање интеграције активно укључује и цивилно друштво и цркве и верске заједнице и мањинске самоуправе, а нарочито медије. Стабилности заједнице и социјалној сигурности грађана свакако не доприносе графити исписани на српском и мађарском језику који позивају на шовинизам и мржњу, нити то чине поједини медијски извештаји који широј заједници сензационалистички и некритички преносе такве поруке, понекад их извлачећи из контекста. Одговорност за стање међуетничких односа у Темерину, али и било којој другој вишеетничкој заједници свакако имају надлежни државни органи, пре свих они који су задужени за питања образовања и културе, који би требало да осмисле мултикултуралну политику у којој је етничка припадност део укупног грађанског идентитета појединца и група којима припадају, да осмисле начине њеног дугорочног спровођења и обезбеде средства за њено делотворно остваривање. Тренутно стање међуетничких односа у различитим деловима Србије указује на то да упркос развијеном нормативном оквиру предстоји мукотрпан рад јавне управе, цивилног друштва и мањинских самоуправа на постизању друштвене интеграције мањина.
(крај)
Препоруке Министарству културе
Препоруке Министарству културе
| Препоруке Министарству културе |
Препорука општина Жагубица у вези са радом СМО
Препорука општина Жагубица у вези са радом СМО
| Препорука општина Жагубица у вези са радом СМО |
Заједничко саопштење Заштитника грађана и Заменика градоначелника Београда у вези са расељавањем ромских насеља
Заједничко саопштење Заштитника грађана и Заменика градоначелника Београда у вези са расељавањем ромских насеља
Остваривање права припадника националних мањина, да учествују у управљању јавним пословима, у складу са међународним обавезама и Уставом Републике Србије, обезбеђено је позитивним прописима, као што су Закон о заштити права и слобода националних мањина, Закон о државним службеницима, Закон о судијама, Закон о јавном тужилаштву и другим, тако што је одредбама ових закона предвиђена обавеза да се при запошљавању у државним органима, јавним службама, органима аутономне покрајине и јединицама локалне самоуправе, правосудним органима, у највећој могућој мери, води рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина. Заштитник грађана је у 2009. години спровео истраживање о мерама за запошљавање и заступљености припадника националних мањина у државним органима. Резултати су показали да већина органа државне управе и јавних служби не примењује прописе, не планира мера у вези с повећањем запослености припадника националних мањина и не води евиденцију о националној структури запослених, између осталих разлога, и због тога што Формулар неопходних података о запосленима, који доставља Служба за управљање кадровима нема рубрику о таквом податку. Изузетак од ове негативне праксе су органи АП Војводина, али и Министарство спољних послова, Министарство унутрашњих послова, Управа царина, Управа за трезор, Пореска управа који воде поменуту евиденцију и на основу ње планирају и примењују одговарајуће мере.
Заштитник грађана је на основу прикупљених података, али и разговора које је имао са представницима националних савета националних мањина, упутио препоруку органима државне управе да приликом запошљавања извршилаца воде рачуна о заступљености припадника националних мањина у државним органима и јавним службама и препоруку Служби за управљање кадровима да отклони недостатке у вези са непостојањем података о националној структури запослених у органима државне управе. Служба за управљање кадровима се, настојећи да спроведе препоруку, суочила са објективним тешкоћама на које је указао и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности сматрајући да доследна примена Закона о заштити података личности, искључује могућност прикупљања овакве врсте података без одговарајућег законског основа.
Заштитник грађана, уважавајући чињеницу да је изјашњавање о националној припадности слободно и пренебрегавајући могућност државних органа да подстичу запошљавање припадника националних мањина у својим службама непосредном применом чл. 77 Устава Србије, указује на то да је за планирање дугорочних мера запошљавања припадника националних мањина у државној и јавној управи неопходан податак о националној структури запослених у државним органима. С обзиром на то да је на ове проблеме и раније указао, да је упутио одговарајуће препоруке, као и то да је у децембру 2009. године усвојен нов Закон о државним службеницима којим поменути пропуст није отклоњен, Заштитник грађана је упутио Председнику Владе РС, уједно и председавајућем Савета за националне мањине РС, иницијативу за припрему и доношење законског основа за уређење ове области.
