Општина Бечеј се налази у Јужнобачком округу и распростире се на 487 км². Поред Бечеја као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Бачко Градиште, Бачко Петрово село, Милешево и Радичевић. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Бечеју је живело 37.351 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

У службеној употреби су српски и мађарски језик (члан 6. Статута). Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи су двојезични. У општинској управи остварују се права на упис личног имена на мађарском језику и писму, а сви изводи се издају и на мађарском.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 89.,90.,91. и 92. Статута) и Заштитника грађана (члан 84.,85.,86.,87. и .88 Статута). Први Савет за међунационалне односе установљен је Одлуком Скупштине општине 31.10.2006. године. За првог Заштитника грађана, општине Бечеј, одборници су изабрали Чабу Дели који је почео са радом 18. маја 2007. године.

У Бечеју постоји вртић, седам основних, три средње школе и једна основна и средња школа за децу са сметњама у развоју. У свим образовним установама настава се организује и на српском и мађарском језику, а целокупно администрирања у школама су двојезична.

Opština Novi Bečej se nalazi u Srednje-banatskom okrugu i rasprostire se na 609 km². Pored Novog Bečeja kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Bočar, Kumane i Novo Mileševo. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Novom Bečeju je živelo 23.925 stanovnika.

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo i mađarski jezik i njegovo pismo (član 5. Statuta). Nazivi naseljenih mesta, ulica, javnih ustanova i topografski nazivi su dvojezični.  U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na mađarskom jeziku i pismu, a svi izvodi se izdaju i na mađarskom.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 43. Statuta) dok Zaštitnik građana nije predviđen Statutom opštine. Prvi Savet za međunacionalne odnose obrazovan je Odlukom Skupštine opštine 29. marta 2005 godine.

U Novom Bečeju postoje vrtić, pet osnovnih i jedna srednja škola. U dve osnovne škole ( Novi Bečej i Novo Mileševo ) nastava se organizuje i na mađarskom jeziku, a celokupno administriranja u tim školama su dvojezična.

Општина Бач се налази у Јужно-бачком округу и распростире се на 367 км². Поред Бача као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Бачко Ново Село, Бођани, Вајска, Плавна и Селенча. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Бачу је живело 14.405 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик ћирилично и латинично писмо, словачки и мађарски језик и њихово писмо ( члан 5. Статута). У општинској управи остварују се права на упис личног имена на мађарском и словачком језику и писму, а сви изводи се издају и на мађарском и словачком језику.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 104. Статута) и Заштитника грађана (члан 103. Статута), међутим у општини није основан Савет за међунационалне односе као ни институција локалног омбудсмана. У Бачу је пет основних и једна средња школе. У једној основној школи у Селенчи настава се изводи на словачком језику али се за припаднике Ромске националне мањине предаје предмет Ромски језик са елементима националне културе, а у једној основној школи у Вајској за ученике Румунске националне мањине предаје се предмет Румунски језик са елементима националне културе.

Општина Апатин се налази у Западно-бачком округу и распростире се на 333 км². Поред Апатина као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Купусина, Пригревица, Сонта и Свилојево. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Апатину је живело 28.929 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

У службеној употреби је српски језик, а равноправно се употребљавају чирилично и латинично писмо. На подручју насељених места Купусина и Свилојево, поред српског језика у службеној употреби је и мађарски језик и писмо, а на подручју насељеног места Сонта и хрватски језик и писмо (члан 7. Статута). Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи су двојезични. У општинској управи остварују се права на упис личног имена на мађарском и хрватском језику и писму, а сви изводи се издају и на мађарском и хрватском језику.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 50. и 51. Статута) и Заштитника грађана (члан 68. и 69. Статута). Први Савет за међунационалне односе установљен је Одлуком Скупштине општине 20. маја 2005.године., а институција локалног омбудсмана још није успостављена.

У Апатину постоји шест основних и три средње школе. У две основне школе настава се изводи и на мађарском језику а у једној основној школи (Сонта) предаје се хрватски језик као матерњи језик са елементима националне културе. У школама у којима се изводи двојезична настава целокупна администрирања су двојезична.

Општина Алибунар се налази у Јужно-банатском округу и распростире се на 602 км². Поред Алибунара као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Банатски Карловци, Владимировац, Добрица, Иланџа, Јаношик, Локве, Николинци, Нови Козјак и Селеуш. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Алибунару је живело 20.151 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо,румунски језик и латинично писмо и словачки језик и латинично писмо (члан 5. Статута).

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 110., 111., 112., 113., 114., 115. и 116. Статута) и Заштитника грађана (члан 109. Статута).

Општина Алибунар није доставила одговор на УПИТНИК