
| ГРАД ВРАЊЕ |
|
Град Врање се налази у Пчињском округу и распростире се на 860 км². Поред Врања као градског центра ова површина обухвата и насеља: Александровац, Бабина Пољана, Барбарушинце, Барелић, Бели Брег, Бојин Дел, Бресница, Бујковац, Буљесовце, Буштрање, Вишевце, Власе, Врање, Врањска Бања, Вртогош, Големо Село, Горња Отуља, Горње Жапско, Горње Пунушевце, Горње Требешиње, Горњи Нерадовац, Градња, Гумериште, Давидовац, Добрејанце, Доња Отуља, Доње Жапско, Доње Пунушевце, Доње Требешиње, Доњи Нерадовац, Драгобужде, Дреновац, Дубница, Дуга Лука, Дулан, Дупељево, Златокоп, Изумно, Катун, Клашњице, Клисурица, Копањане, Корбевац, Корбул, Коћура, Крива Феја, Крушева Глава, Кумарево, Купининце, Лалинце, Лева Река, Лепчинце, Липовац, Луково, Марганце, Мечковац, Мијаковце, Мијовце, Миланово, Миливојце, Моштаница, Наставце, Несврта, Нова Брезовица, Обличка Сена, Остра Глава, Павловац, Паневље, Пљачковица, Првонек, Превалац, Преображање, Ранутовац, Ратаје, Рибинце, Ристовац, Рождаце, Русце, Себеврање, Сикирје, Сливница, Смиљевић, Содерце, Средњи Дел, Станце, Стара Брезовица, Стари Глог, Стрешак, Стропско, Струганица, Студена, Суви Дол, Сурдул, Тесовиште, Тибужде, Топлац, Трстена, Тумба, Ћуковац, Ћурковица, Урманица, Ушевце, Црни Врх, Црни Луг и Честелин. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Врању је живело 73.944 становника.
НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА
(Попис 2011. година)
|
УКУПНО СТАНОВНИКА |
|
УКУПНО |
% |
|
УКУПНО |
% |
|
73.944 |
Срби |
68.483 |
92.61 |
Роми |
3.279 |
4.43 |
| Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (12), Бошњаци (4), Бугари (558), Буњевци (1), Горанци (43), Грци (1), Југословени (16), Мађари (6), Македонци (240), Муслимани (17), Немци (1), Румуни (2), Руси (9), Русини (1), Словаци (7), Словенци (8), Украјинци (2), Хрвати (29), Црногорци (46), Чеси (5), Остали (35), Нису се изјаснили (702), Регионална припадност (7), Непознато (430), Укупно (2182 – 2.96%) | ||||||
НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА
На територији Града у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо (члан 8. Статута). Статутом града уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 117, 118. и 119. Статута) и Заштитник грађана (члан 120., 121. и 122 Статута). Савет за међунационалне односе није основан као ни институција локалног омбудсмана.
Град Врање није доставио адекватан одговор на УПИТНИК.
| Преузимања: |
| СТАТУТ ГРАДА ВРАЊА |
| САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ |
| GRAD NOVI SAD |
|
Grad Novi Sad se nalazi u Južno-bačkom okrugu i rasprostire se na 702,7 km². Pored Novog Sada kao gradskog centra ova površina obuhvata i naselja: Begeč, Budisava, Bukovac, Veternik, Kać, Kisač, Kovilj, Ledinci, Rumenka, Stari Ledinci, Stepanovićevo, Futog i Čenej. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Novom Sadu je živelo 341.625 stanovnika.
NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA
(Popis 2011. godina)
UKUPNO STANOVNIKA |
| UKUPNO | % |
| UKUPNO | % |
341.625 | Srbi | 269.117 | 78.78 | Slovaci | 6.596 | 1.93 |
| Mađari | 13.272 | 3.88 | Hrvati | 5.335 | 1.56 |
| Romi | 3.636 | 1.06 | Crnogorci | 3.444 | 1.01 |
| Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (356), Aškaline (256), Bošnjaci (149), Bugari (155), Bunjevci (287), Vlasi (13), Goranci (709), Grci (110), Egipćani (327), Jevreji (138), Jugosloveni (2355), Makedonci (1111), Muslimani (1.138), Nemci (429), Rumuni (891), Rusi (329), Rusini (2160), Slovenci (412), Ukrajinci (484), Česi (154), Ostali (836), Nisu se izjasnili (15923), Regionalna pripadnost (9781), Nepoznato (1722), Ukupno (40225 - 11.78%) | ||||||
NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA
Na teritoriji Grada u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo i mađarski, slovački i rusinski jezik i njihova pisma (član 6. Statuta). U gradskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalnih manjina, a svi izvodi se izdaju na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Statutom grada uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 31. Statuta) i Zaštitnik građana (član 103. Statuta). Prvi Savet za međunacionalne odnose obrazovan je Odlukom Skupštine opštine 29. marta 2005 godine. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljena.
U Novom Sadu postoji četrdeset objekata predškolske ustanove, četrdeset sedam osnovnih i dvadeset sedam srednjih škola. U tri objekta predškolske ustanove, šest osnovnih škola nastava se organizuje i na mađarskom jeziku, u jednoj osnovnoj školi nastava se organizuje i na slovačkom jeziku. U pet srednjih škola nastava se organizuje i na mađarskom jeziku, a celokupna administriranja u školama su dvojezična.
| download: |
| STATUT GRADA NOVOG SADA |
| SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE |
| OPŠTINA KUČEVO |
|
Opština Kučevo se nalazi u Braničevskom okrugu i rasprostire se na 721 km². Pored Kučeva kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Blagojev Kamen, Brodica, Bukovska, Velika Bresnica, Voluja, Vuković, Duboka, Zelenik, Kaona, Kučajna, Lješnica, Mala Bresnica, Mišljenovac, Mustapić, Neresnica, Rabrovo, Ravnište, Radenka, Rakova Bara, Sena, Srpce, Turija, Ceremošnja, Cerovica i Ševica. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Kučevu je živelo 15.516 stanovnika.
NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA
(Popis 2011. godina)
UKUPNO STANOVNIKA |
| UKUPNO | % |
| UKUPNO | % |
15.516 | Srbi | 10.307 | 66.42 | Vlasi | 3.927 | 25.31 |
| Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (1), Bugari (1), Bunjevci (1), Jugosloveni (26), Mađari (7), Makedonci (13), Muslimani (5), Nemci (1), Romi (39), Rumuni (105), Slovenci (1), Ukrajinci (2), Hrvati (8), Crnogorci (9), Ostali (14), Nisu se izjasnili (481), Regionalna pripadnost (2), Nepoznato (566), Ukupno (1282 - 8.27%) | ||||||
NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA
Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo ( član 5. Statuta ). U opštinskoj upravi upis u matične knjige i izdavanje izvoda iz matičnih knjiga je na srpskom jeziku.
Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Savet za međunacionalne odnose (član 93., 94., 95., 96. i 97. Statuta), dok Zaštitnik građana nije predviđen Statutom opštine. Savet za međunacionalne odnose nije osnovan.
Nastava u osnovnim i srednjim školama na teritoriji opštine Kučevo obavlja se na srpskom jeziku i celokupna administriranja su na srpskom jeziku.
| download: |
| STATUT OPŠTINE KUČEVO |
| SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE |
| ОПШТИНА ГОЛУБАЦ |
|
Општина Голубац се налази у Браничевском округу и распростире се на 368 км². Поред Голубца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Барич, Бикиње, Браничево, Брњица, Винци, Војилово, Двориште, Добра, Доња Крушевица, Душманић, Житковица, Клење, Кривача, Кудреш, Малешево, Миљевић, Мрчковац, Поникве, Радошевац, Сладинац, Снеготин, Усије и Шувајић. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Голубцу је живело 8.331 становника.
НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА
(Попис 2011. година)
|
УКУПНО СТАНОВНИКА |
|
УКУПНО |
% |
|
УКУПНО |
% |
|
8.331 |
Срби |
7.576 |
90.93 |
Власи |
424 |
5.10 |
| Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Бошњаци (4), Бугари (3), Југословени (13), Мађари (5), Македонци (7), Муслимани (3), Роми (52), Румуни (47), Руси (1), Словенци (2), Украјинци (3), Хрвати (6), Црногорци (9), Чеси (), Остали (39), Нису се изјаснили (65), Регионална припадност (1), Непознато (71), Укупно (331 - 3.97%) | ||||||
НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА
На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо (члан 5. Статута).
Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Заштитника грађана ( члан 110., 111., 112., 113., 114., 115., 116. и 117. Статута ) док Савет за међунационалне односе није предвиђен Статутом општине. Институција локалног омбудсмана није успостављена.
У Голубцу постоји предшколска установа и три основне школе и у њима се настава одвија на српском језику.
| Преузимања: |
| СТАТУТ ОПШТИНЕ ГОЛУБАЦ |
| САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ |