а

1

Ада
2

Алибунар
3

Апатин
4

Бабушница
5

Бач
6

Бачка Паланка
7

Бачка Топола
8

Бачки Петровац
9

Бела Паланка
10

Бела Црква
11

Беочин
12

Бечеј
13

Бојник
14

Бољевац
15

Бор
16

Босилеград
17

Бујановац
18

Врање
19

Врбас
20

Вршац
21

Голубац
22

Димитровград
23

Дољевац
24

Жабаљ
25

Жагубица
26

Житиште
27

Житорађа
28

Зрењанин
29

Инђија
30

Ириг
31

Кањижа
32

Кикинда
33

Ковачица
34

Ковин
35

Коцељева
36

Кула
37

Кучево
38

Мајданпек
39

Мали Иђош
40

Медвеђа
41

Неготин
42

Нова Варош
43

Нова Црња
44

Нови Бечеј
45

Нови Кнежевац
46

Нови Пазар
47

Нови Сад
48

Оџаци
49

Панчево
50

Петровац
51

Пландиште
52

Прешево
53

Прибој
54

Пријепоље
55

Сента
56

Сечањ
57

Сјеница
58

Сомбор
59

Србобран
60

Сремски Карловци
61

Стара Пазова
62

Суботица
63

Сурдулица
64

Темерин
65

Тител
66

Тутин
67

Чока
68

Шид

 

OPŠTINA TEMERIN

Opština Temerin se nalazi u Južno-bačkom okrugu i rasprostire se na 170 km². Pored Temerina kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Bački Jarak i Sirig. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Temerinu je živelo 28.287 stanovnika.

 

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

UKUPNO STANOVNIKA

 

UKUPNO

%

 

UKUPNO

%

28.287

Srbi

19.112

67.58

 

Mađari

7.460

26.38

 

 

 

Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (10), Bošnjaci (1), Bugari (3), Bunjevci (8), Grci (1), Jevreji (2), Jugosloveni (122), Makedonci (28), Muslimani (18), Nemci (16), Romi (83), Rumuni (12), Rusi (7), Rusini (51), Slovaci (67), Slovenci (16), Ukrajinci (20), Hrvati (165), Crnogorci (53), Česi (1), Ostali (16), Nisu se izjasnili (664), Regionalna pripadnost (262), Nepoznato (89), Ukupno (1715 - 6.08%)

 

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, mađarski jezik i njegovo pismo (član 5. Statuta). Nazivi naseljenih mesta, ulica, javnih ustanova i topografski nazivi su dvojezični. U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na mađarskom jeziku i pismu, a svi izvodi se izdaju i na mađarskom jeziku.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 107. Statuta) i Zaštitnika građana (član 106. Statuta). Savet za međunacionalne odnose ustanovljen je Odlukom Skupštine opštine 01. februara 2005. godine. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljena.

U Temerinu postoji vrtić, četiri osnovne i jedna srednja škola. U dve osnovne škole i srednjoj školi organizuje se nastava i na mađarskom jeziku, a celokupno administriranja u tim školama su dvojezična.

 

download:
STATUT OPŠTINE TEMERIN
SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE

ГРАД  ВРАЊЕ

 

Град Врање се налази у Пчињском округу и распростире се на 860 км². Поред Врања као градског центра ова површина обухвата и насеља: Александровац, Бабина Пољана, Барбарушинце, Барелић, Бели Брег, Бојин Дел, Бресница, Бујковац, Буљесовце, Буштрање, Вишевце, Власе, Врање, Врањска Бања, Вртогош, Големо Село, Горња Отуља, Горње Жапско, Горње Пунушевце, Горње Требешиње, Горњи Нерадовац, Градња, Гумериште, Давидовац, Добрејанце, Доња Отуља, Доње Жапско, Доње Пунушевце, Доње Требешиње, Доњи Нерадовац, Драгобужде, Дреновац, Дубница, Дуга Лука, Дулан, Дупељево, Златокоп, Изумно, Катун, Клашњице, Клисурица, Копањане, Корбевац, Корбул, Коћура, Крива Феја, Крушева Глава, Кумарево, Купининце, Лалинце, Лева Река, Лепчинце, Липовац, Луково, Марганце, Мечковац, Мијаковце, Мијовце, Миланово, Миливојце, Моштаница, Наставце, Несврта, Нова Брезовица, Обличка Сена, Остра Глава, Павловац, Паневље, Пљачковица, Првонек, Превалац, Преображање, Ранутовац, Ратаје, Рибинце, Ристовац, Рождаце, Русце, Себеврање, Сикирје, Сливница, Смиљевић, Содерце, Средњи Дел, Станце, Стара Брезовица, Стари Глог, Стрешак, Стропско, Струганица, Студена, Суви Дол, Сурдул, Тесовиште, Тибужде, Топлац, Трстена, Тумба, Ћуковац, Ћурковица, Урманица, Ушевце, Црни Врх, Црни Луг и Честелин. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Врању је живело 73.944 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

73.944

Срби

68.483

92.61

Роми

3.279

4.43

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (12), Бошњаци (4), Бугари (558), Буњевци (1), Горанци (43), Грци (1), Југословени (16), Мађари (6), Македонци (240), Муслимани (17), Немци (1), Румуни (2), Руси (9), Русини (1), Словаци (7), Словенци (8), Украјинци (2), Хрвати (29), Црногорци (46), Чеси (5), Остали (35), Нису се изјаснили (702), Регионална припадност (7), Непознато (430), Укупно (2182 – 2.96%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Града у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо (члан 8. Статута). Статутом града уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 117, 118. и 119. Статута) и Заштитник грађана (члан 120., 121. и 122 Статута). Савет за међунационалне односе није основан као ни институција локалног омбудсмана.

Град Врање није доставио адекватан одговор на УПИТНИК.

Преузимања:
СТАТУТ ГРАДА ВРАЊА
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

OPŠTINA TITEL

Opština Titel se nalazi u Južno-bačkom okrugu i rasprostire se na 262 km². Pored Titela kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Vilovo, Gardinovci, Lok, Mošorin i Šajkaš. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Titelu je živelo 15.738 stanovnika.

 

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

UKUPNO STANOVNIKA

 

UKUPNO

%

 

UKUPNO

%

15.738

Srbi

13.615

86.51

Romi  2641.67

 

Mađari

822

5.22

Hrvati

165

1.05

Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (24), Bugari (16), Bunjevci (3), Grci (6), Jevreji (2), Jugosloveni (50), Makedonci (53), Muslimani (3), Nemci (19), Rumuni (7), Rusi (8), Rusini (18), Slovaci (99), Slovenci (11), Ukrajinci (3), Crnogorci (25), Česi (1), Ostali (9), Nisu se izjasnili (295), Regionalna pripadnost (191), Nepoznato (29), Ukupno (872- 5.55%)

 

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik, ćirilično pismo i latinično pismo i mađarski jezik (član 3. Statuta). Nazivi naseljenih mesta, ulica, javnih ustanova i topografski nazivi nisu dvojezični.  U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na mađarskom jeziku i pismu, a svi izvodi se izdaju i na mađarskom jeziku.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 79. Statuta) dok Zaštitnik građana nije predviđen Statutom opštine. Savet za međunacionalne odnose ustanovljen je Odlukom Skupštine opštine 10. februara 2006. godine.

U srednjoj školi i u osnovnim školama na teritoriji opštine Titel ne organizuje se ni jedan od vidova nastave na jezicima nacionalnih manjina zbog nedovoljnog broja prijavljenih učenika i celokupno administriranje u školama je na srpskom jeziku.

 

download:
STATUT OPŠTINE TITEL
SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE

OPŠTINA ŽITIŠTE

 

Opština Žitište se nalazi u Srednje-banatskom okrugu i rasprostire se na 525 km². Pored Žitišta kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Banatski Dvor, Banatsko Višnjićevo, Banatsko Karađorđevo, Međa, Novi Itebej, Ravni Topolovac, Srpski Itebej, Torak, Torda, Hetin i Čestereg. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Žitištu je živelo 16.841 stanovnika.

 

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

UKUPNO STANOVNIKA

 

UKUPNO

%

 

UKUPNO

%

16.841

Srbi

10.436

61.96

Romi

832

4.94

 

Mađari

3.370

20.01

 

Rumuni

1.412

8.38

 

 

 

Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (6), Bugari (17), Bunjevci (4), Goranci (13), Jugosloveni (38), Makedonci (8), Muslimani (4), Nemci (13), Rusi (1), Rusini (1), Slovaci (5), Slovenci (3), Ukrajinci (1), Hrvati (63), Česi (1), Ostali (13), Nisu se izjasnili (409), Regionalna pripadnost (116), Nepoznato (52), Ukupno (791 - 4.71%)


NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, mađarski i rumunski jezik i njihovo pismo (član 5. Statuta). Nazivi naseljenih mesta, ulica, javnih ustanova i topografski nazivi su višejezični. U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na jezicima nacionalnih manjina.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 115. Statuta) i Zaštitnika građana (član 107., 108., 109., 110., 111., 112., 113. i 115. Statuta).  Savet za međunacionalne odnose ustanovljen je Odlukom Skupštine opštine 25. februara 2005. godine. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljen.

U Žitištu postoji predškolska ustanova i tri osnovne škole. U predškolskoj ustanovi-odeljenja u Tordi i Novom Itebeju programi se organizuju i izvode na mađarskom jeziku a u Srpskom Itebeju, Banatskom Dvoru, Toraku i Hetinu dvojezično na srpskom i mađarskom jeziku. U dve osnovne škole nastava se izvodi i na mađarskom jeziku a u jednoj osnovnoj školi nastava se izvodi i na mađarskom i na rumunskom jeziku. Celokupna administriranja u školama su dvojezična.

 

download:
STATUT OPŠTINE ŽITIŠTE
SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE